Day 20, jubilarni

Padaju dogovori za put u Varshavu sutra. Ustajemo u 8. Pijem svoju nes i idemo na prvu stanicu koja je nekih 15tak minuta odavde. Direkt do Varshave. Centralna stanica koja je 10 minuta od hostela koji smo rezervisali. Hostel se zove Jump in. To zvuchi krajnje Poljski perverzno. Svi hosteli su prebukirani, a ovaj je bio relativno jeftin plus dobijamo doruchak ujutru. Verovatno je ukljucheno i neko silovanje ili tako neki uzas. Svakako cemo izaci uveche tako da mi treba samo neshto da prilegnem na sat, dva i istushiram se. Ceo dan shetnje na 35 stepeni. Sad cemo se naci svi na kafi i dogovoriti oko toga sta cemo da idemo da vidimo. Iako ja samo volim da odem u neki novi grad i lutam. Popijem kafu, pojedem kroasan ili stagod i upijam mirise i atmosferu. Mrzim, apsolutno mrzim usiljeno obilazhenje i ono "pod moranje". Nishta nije pod moranje. Ako me budu terali da idem levo, desno i svi vukli na svoju stranu uradicu ono shto sam radila i do sad na vecini ekskurzija. Lepo cu im pozheleti prijatan dan i otici svojim putem.

Nadam se da ce svi biti dovoljno opushteni. Fin, opushtajuci vikend. Verovatno svi hoce. Osim Dine. Ona je toliko nervozna da je od nervoze dobila alergiju po licu. I sad se nervira josh vishe. Pokushah da joj objasnim da ce joj to samo pogorshati situaciju i da treba da iskulira i da dishe duboko i da se provodi sa svima nama. Mislim da to nije promenilo nishta. Onda sam joj dala shumecu tabletu antihistaminika. To ce je uspavati. Ako nishta drugo. Kao svako dobro dete lekara polovinu mog kofera zauzimaju lekovi. Znam tachno koji je za shta. To je neki transfer profesionalne deformacije ili tako neshto. Drago mi je shto sam se makar otresla moje parcijane hipohondrije. Gledam Dinu i vidim sta sve propushta jer shizi, bez potrebe. Ne bih volela da budem takva. Sad je otrchala do Tesco-a kao blesava. Kazhe da kasni. Gde kasni? Tesco nema noge. Koliko ja znam makar.

Juche sam posle posla samo zhelela da se onesvestim, prejedem i onesvestim, eventualno otushiram. Momci nisu bili tu tako da nisam mogla da dodjem do hrane. Do 5 sati popodne! Mada odlichno sam se drzhala s obzirom na manjak sna i viska alkohola u krvi.

Znala sam da ako ostanem u domu da ce mi biti loshe. Da su razmishljati o tome kako sam gladna i umorna. Lepo sam otishla do poshte da uzmem svoje pismo. Nashla poshtu, uspela da se sporazumem sa zhenom na shalteru i onda mi je donela paket i krenula da mi ga daje. Na nekih 2 centrimetra od mojih ruku, pogledala me je i znala sam. Karma. Moja karma. Eto je tu gleda me u ochi. Pitala me za pasosh. Odakle mi pasosh? Imam gomilu nekih stidentskih legitimacija i srpsku lichnu. Sklonila je paket i rekla da dodjem opet. Da se odushevish.

Da ne bude da sam za dzabe krenula u svoju popodnevnu anti-izgladnjujucu avanturu samo sam nastavila da se przhim na 40 stepeni. Nashla sam neku minijaturnu radnjicu u kojoj je sedela neka baka potpuno bele kose, niska i nasmejana kao prava baka. Imala je jednako belu kosu kakvu je imala moja baka. Prodaje prelepo, premirisno voce i povrce. Morala sam da udjem unutra. Zna ruski naravno, razume srpski dosta dobro. Sve vreme mi se smeshkala i prichala samnom kao da sam neko tu iz komshiluka. Kupila sam 300 grama borovnica. Savrshenih, mirisnih, shumskih borovnica.

Dok sam se dogegala kuci, momci su bili tu. Pristup frizhideru omogucen. Napravila sam dzinovsku salatu. Popila litru Nestea-a. I onda se zakomirala. Spavala neka dva sata i osecala kao nova.

Alis je kupila gomilu chokolade, vocnog piva i vocne votke. I sokova i chipsa. Ja sam napravila chokoladni fondu u koji smo umakali komadice banane. Svi se skupili ovde, naravno. Crvena soba, soba za zhurke. Dejvid se utrebio, bio apsolutno presladak sa svojim shkotskim lupetanjima. Bukvalno smo se valjali po podu od njegovih izjava tipa: Life isn't worth living if you can't hit old people. Mozak mu je bio na nekoj chudnoj nasumichnoj opciji.

Dogovorili se da odemo u neki klub kad nestane piva i votke i hrane. To je meni delovalo kao neomoguca misija jer je piva i votke i hrane bilo dovoljno za omanju drzhavu. I naravno nisam bila upravu. Dejvid je otishao da spava pre nego shto krene da brljavi. Alis se utrebila i bila maksimalno hiperaktivna i preslatka. Shta je sve nalupetala, josh uvek me bole trbushnjaci od smeha.

Doshao Admin. Da nas vodi negde, da se ne gubimo tu po studenjaku. Ovde ima mali milion klubova u sklopu kampusa. To je genijalna ideja. Domovi, faksovi i klubovi i pumpe koje rade 24 chasa dnevno. Mikrokosmos. Apsolutno nishta vishe ti ne treba, sve je tu. Posle je doveo i Adama. On je stidljiv i prava dobrica. Zacrveni se momentalno kad mu se neko obrati. A onda je nesretnik seo pored Alis. Ona ga je naterala da ide s nama u klub tako shto ga je bukvalno izmlatila i draga se kojeshta na Poljskom shto je nauchila iz svog rechnika korisnih Poljskih fraza. Jadnichak. Bilo je presmeshno.

Skupili smo se svi, minus Dejvid i krenuli u potragu za nekim klubom. Alis je visila meni oko ruke i govorila da je prepijana za bilo kakvo hodanje i onda lupetala kojeshta. Neki ljudi su pravili zhurku na otvorenom. Ogromni zvuchnici. Upali smo na tu zhurku poshto je pretoplo da se uvlachimo u bilo kakve zatvorene prostore. Svi su skakali uz neku smeshnu poljsku muziku. Prepoznah o chemu se radi. Disco polo. Admin se gushio od smeha. Alis je skakala, svi su skakali, Dina je igrala sa nekim tipom, totalna ludnica. Svi u transu. A onda mi je Admin preveo tekst pesme. "Prinesi ga ustima". Toliko o toj muzici. Onda smo se zajedno valjali od smeha ljudima koji ne razumeju uz sta skachu i ostalima koji su toliko pijani da i pored toga shto razumeju boli ih uvo sta se vrti samo dok se skache i cuga.

Otishli do pumple po novi set cuge i svega i svachega i vratili se u Crvenu. Adam je pobegao na spavanje, posle njega i Dina. Aneta i Marta su morale da ustanu u 5 jer su morale na posao u 6. Da love ribu?! One su na nekoj eko gluposti pa love ribu na nekom smrdljivom zagadjenom jezeru. Alis je pitala u chemu je stvar sa tim idenjem u 5? Sta, kao ribe spavaju posle kasnije ili su u shopingu ili tako neshto? Atul je obecao da ce ostati budan da im pravi drushtvo i otprati ih gde vec treba da idu. Ja sam samo bila budna. Alis je samo bila budna. Admin je samo ostao budan iako je danas ishao na neki intervju za josh jedan dodatni posao. Doneo je josh slatkisha iz svoje sobe koje je dobio na poklon od nekog rodjaka. Alis je sazhvakala vecinu toga i toga se uopshte ne seca, kazhe da to objashnjava njenu kilazhu. Pije, onda jede, a toga se ne seca. Pojela je sve a onda otishla da spava. Presrecna shto smo obe uzele ovaj petak slobodan.

Ispratili smo Atula, Anetu i Martu i ostali da prichamo do nekih 7. Beli dan. Ponovo.

Spavala sam mirno i zaista se odmorila. Popila "jutarnji" kapucino u 2 sa Alis. Nashle smo se sa Gosiom i otishle do starog dela Lodza. Tamo gde je bio geto. Vecina je geta porushena i pretvorena u park. Videli smo stare Jevrejske palate. Bili su bash bash bogati. Pre nego sto su Jevreji otvorili prve fabrike Lodz je bio selendra. Malo ljudi, par krava. A onda totalni procvat. Gomila fabrika za preradu pamuka. Gomila para. Gomila palata. Jako je tuzhno shto toga nichega vishe nema. Posle rata, posle toliko ljudi odvedenih u logore, sve je stalo. Da se to nije desilo, ne mogu chak ni da zamislim kako bi ovaj grad izgledao. Bilo bi neka mocna evropska industrijska prestonica.

Gosia je morala kuci, umorna. Mi smo sele u restoran na ruchak. I shetale, gledale cipele u izlozima i zezale se. Popile hladni lepi nes frapucino. Vreme je proletelo. Mozak na pashi. Totalno se opustila, uzivala. Jako mi je prijao ovaj slobodan dan, posebno pred put sutra.

Dok smo pile kafu prishao nam je gluvonemi chovek i stavio onaj papiric i plishanog medu - privezak na sto. Obe smo poprilichno bile shvorc jer smo malo pre toga uplatile vikend u Gdanjsku za nas dve i Martu i Anetu. I onda se on vratio po pariric a Alis, koja zna znakovni jezik jer ga je uchila godinu dana mu je rekla da nam je zhao. A onda se on neshmeshio i pokazao neshto shto znachi hvala puno. Alisine ochi su se automatski napunile suzama, a ja sam gledala u svoju sholju kafe da se isto ne bi desilo i meni. Jedan od tih momenata. Kakav iskreni osmeh. I onih par minuta dok te drzhi svest o tome koliko puno imash a koliko to ne cenish.

Krenule ka kuci. Na putu nas je presreo neki beskucnik, poprilichno pijan i trazhio pare. Rekosmo mu na Poljskom da ne razumemo poljski i onda je Alis to ponovila na engleskom samo da ga zbuni da mozhemo da shmugnemo. A onda je on progovorio najtechniji engleski koji sam do sada chula u ovoj zemlji. Vilica mi se razvukla do poda! Stvarno, ova zemlja je jednostavno chudna.

Idem da pravim sendviche za sutra. I da zavrshim pripreme za put a onda verovatno opet napolje. Neka je zhurka danas ispred doma. Roshtilj, muzika i gomiletina ljudi. Neki momci iz Gane slave zbog utakmice pa chaste sve zhive. Besplatne stvari-u svako doba!