Prvi dan sheste nedelje

Oblaci, volim vas najvishe na svetu!!!

Danas je prvi dan da se ne lepim za svoju odecu. Danas je prvi dan u poslednje vreme da se ne lepim sama za sebe i da se ne topim. Danas je odlichan dan.

U neko doba sam se probudila i u sobi je bilo jedno milion stepeni. Jedva sam odlepila glavu sa jastuka i pomislila kako ce ovo biti jedan uzasan dan. A onda sam pogledala kroz prozor. Nebo potpuno sivo. Deluje kao da pada kisha. Neshto na ovoj slici nije uredu. Da, nisam otvorila prozor pre spavanja. U sobi je samo ogavno zagushljivo i toplota potiche od zarobljenog vazduha od juche. Fuj.

Shirom sam otvorila prozor, izvladila dve litre vode iz frizhidera, pomislila kako sam ja jedan srecan chovek shto imam frizider i sela pored prozora. Mislim da cu danas to ceo dan da radim. Da dishem. Da se odmaram. Ostali su otishli u Aqua park. Stvarno mi se nije ishlo. Odgovara mi tisina i ova nes kafa u koju sam dodala kapucino od leshnika na koji sada mirishe cela soba.

Mozda, ali samo mozda sam se predozirala cedevitom.

U chetvrtak smo izashli na salsa veche sa svim ljudima iz Politehnichkog. Bilo nas je krsh. U lokalu gde misle da je airconditioning isto shto i otvoren prozor i ventilator kupljen kod chajnezera koji chas radi chas ne radi.

Ok, realno, nemam pojma da igram salsu. Shto ne znachi da nisam celu noc igrala... hmmm neshto, shto bi vrlo lako mogla biti neka salsa negde na planeti zemlji. Halil me neshto kao uchio... Gospodin profesor latinoamerichkih plesova. Igra kao nenormalan. U jednom trenutku me zavrteo toliko jako da je moj pazljivo nameshten rajf sa cvetom, posebno odabran za salsa veche, odleteo na drugu stranu prostorije.

Ipak najlakshe je bilo igrati sa Makedoncem. Zoranom. Koji je smislio kako poshto je u drugoj drzhavi mozhe da natera sve zhive da ga zovu Zoro. I svi ga zovu Zoro. Urnebesan je i jednako koliko i ja nesposoban da igra salsu.

Do kraja vecheri nauchila sam neke osnove salse, osnove sambe i josh nechega brazilskog shto ne znam ni da izgovorim. Pritom mislim da sam sagorela jedno dvesta miliona kalorija.

Upoznala sam josh gomilu ljudi iz Politehnichkog ali jednostavno je nemoguce sve popamtiti. Bude nekad neprijatno kad neko zapamti moje ime a ja samo buljim zapucano u tu osobu. Obichno me Alis podseti. Ona sve pamti. U njenoj glavi ima mesta za preeevishe nepovezanih stvari. Danas je naprimer nekako doshla na temu pravljenja cipela od kokosa i lubenica. I ozbiljno je razradila taj koncept.

Nema nishta bolje od slobodnog petka! Slobodni petak je majka. Posebno ako tog slobodnog petka dobijesh platu! I to vishe nego shto si ochekivao! I onda to proslavish sa svojom internacionalnom privremenom porodicom tako shto se ubijesh od hrane u Indijskom restoranu toliko da ne mozes da hodas do doma. I onda! Iznesete cebad na travu, i gledate Eternal sunshine od the spotless mind!!!

Od hrpetine para nije ostalo toliko puno posle ovog vikenda.

U subotu sam ishla na dzogiranje sa momcima i Martom. Mislila sam da cu umreti. Moguce je da jesam a ovo je neki cudan nastavak mog zhivota posle smrti. Bilo je jedno 40 stepeni u hladu, a mi smo trchali od 10 do 1. Najgore moguce vreme, najgore moguce sunce. Imala sam osecaj kao da me neko lupa po glavi. Ne mogu da verujem da se negde nisam izvrnula i samo zamolila nekog prolaznika pa kazhe par lepih rechi o pokojniku.

A onda! Neshto josh gore posle toga. Power shopping sa josh 3, dakle da ponovim josh 3 zhenske osobe! U najvecem mogucem trzhnom centru na planeti zemlji. Kupila sam samo stvari koje su mi zaista potrebne. To je rechenica kojom teshim sebe kad pogledam u novchanik. Dakle, zaista mi je bila potrebna haljina, chudne pantalone, majca na bretele i narukvice. Mislim sve je tanko i leprshavo. A ja sam ponela farke i dzempere i kojeshta ochekujuci prokletu zimu i polarne medvede u ovoj zemlji a ne Ibicu. S obzirom da niko ne pricha engleski moje sporazumevanje sa prodavcima je proteklo odlichno. Izveshtila sam se u pantomimi i pravljenju zvukova koji oponashaju sve shto mi je potrebno u datom trenutku kada ne mogu da se setim neke rechi ili me jednostavno mrzi da govorim.

Kupile smo i kolach za Nataliju. To je nova devojka iz Kolumbije, ona ima narkolepsiju. To smo mi utvrdili. Padne u REM u roku od 2 sekunde. Stalno spava. Prespavala je i svoj rodjendan. Momci su ishli s njom u Krakov proshli vikend dok smo mi bili u Gdanjsku, i kazhu da ona nishta videla od Krakova nije - spavala je, uglavnom.

Poshto momci odlaze, Dejvid u ponedeljak, sutra dakle, a Atul u utorak, kupile smo i dve bele majce i ispisale ih sa glupostima koje nas podsecaju na njih. Odushevili su se kad smo im to dali. Nisu mogli da veruju. Jako mi je zhao shto idu. Sledeceg vikenda odlazi i Alis. Necu biti tu chak ni da se pozdravim sa njom jer idem u Krakov. Imam grozan osecaj u stomaku kad pomislim na to svo odlazhenje i ispracanje. Ja inache ostajem poslednja. Sve cu ih ispratiti pa tek onda ja otici. Dakle, ja sigurno necu dobiti nikakvu majcu osim ako je sama ne kupim i ne ispishem, a to bi bilo zaista tuzhno. Aaaaah ne zhelim da razmishljam o tome! Bljaks.

Dakle, subota. Haos. Skupili se u mojoj sobi kao i obichno. Popili piva. I... josh piva. I votke. I svega. I onda po najvecem pljusku ishli do Manufakture. Usput pevali. Imamo grupu. Britney Fierce. Pevamo uglavnom chudne obrade Backstreet Boys-a. To za Dejvida posebno jer on 'oce da se ubije svaki put kad to chuje. Anetin kishobran je bukvalno eksplodirao na putu do tamo. Makedonci bash ne znaju da naprave kishobran chini mi se.

Disokteka je na krovu stare fabrike, koja je sad skroz skockana. Jako jako dobro mesto. Posebno zato shto se nismo przhili na milion stepeni a kisha je stala i sve je bilo suvo u roku od pola minuta. Politehnichari su vec bili tamo, podosta nacvrcani. Zauzeli smo skoro ceo klub. Josh uvek ne mogu da verujem koliko smo skakali. Ne osecam delove nogu, a bole me chak i trbushnjaci. Mislim da nikada u zhivotu nisam igrala toliko koliko igram u ovoj zemlji. Svi su se podosta nacugali. Posebno zato shto su svima novchanici bili puni love, a i imali smo dobar izgovor. Momci odlaze, pravimo im oproshtajnu zhurku. Malopre sam pregledala slike. Mislim da cu lepo da ih smestim u neki sakriveni folder. Ili tako neshto.

Pored nas u klubu su bile i neke poljske seljachine. Ono bash one iskonske seljachine. Skinuti do pojasa. Nabildovani-shiri nego duzhi. Tetovazhe, kajle sve po redu. Biti seljak je isto univerzalna stvar. Mislila sam da ce sigurno biti problema ako ih neko sluchajno pogleda, ili ne daj Bozhe zakachi u prolazu. No, nishta se nije desilo. Iskulirali su nas skroz. Alis ih zove "Poljska mafija". Ja ih zovem - original-kao-seljachine-u-Budvi.

Kuci smo Aneta, Natalija, Alis i ja doshle taxijem. Aneta je bila u shtiklama, a ja sam trebala da stignem na zhurku u domu, Nataliji se naravno spavalo a Alis je samo htela da ide taxijem. Dejvid i Atul su ostali da trezne Martu koja je danas izjavila da vishe nikad u zhivotu nece piti votku. Shto znachi, da ce od sutra pa verovatno do kraja svig zhivota ili roka trajanja jetre da se povremeno ozhderava od votke. Veoma je zabavna dodushe. Kao neko dete. Pre neko veche je pochela da lupeta neshto o nekim kovchezima. Ishla redom i pitala ljude: Will you sleep in my coffin? To je bilo pomalo uvrnuto. Ko zna shta Norvezhani rade s kovchezima. Nisam sigurna da zhelim da znam... Ljudi su chudni.

Ideja da posle jedne zhurke odem na drugu - ne bash tako dobra ideja. Bila sam umorna do Meseca i natrag i umalo se uspavala kod Adama u sobi. U polusnu sam se dovukla do svoje sobe i shvatila da sam izgubila kljuch negde. Sreca pa Aneta nije zakljuchala jer bi me jednostavno mrzelo da mislim i samo bi legla da spavam ispred vrata, na hodniku.

Sad cu da probam neki sok od kokosa koji sam kupila u jednom od potpuno neporebnih pooda na Tesco. Da vidimo i to chudo. Jako mi se ne ide na posao sutra. Prelepo je vreme za spavanje.