timeloop

Ja nemam pojma kad je stiglo da prodje chetiri dana. Meni deluje kao da je nedelja bila juche. Znam da je chetvrtak samo zato shto sam za danas uzela kljucheve od chudne prostorije na minus jedinici gde je vesh mashina. I sutra idem u Gdanjsk. Shto znachi da je sutra petak. Shto znachi da danas moram da idem do grada da kupim neshto crveno da obuchem zbog nekog Red party-ja u Gdanjsku... Pishe da chak ako neko zheli mozhe da ofarba lice u crveno. Najbolje da samo sve na ulazu poliju kantom crvene farbe i ta-na!

Nije bilo neta na poslu, neta u domu je bilo na preskoke, a neshto mi nije previshe nedostajao. Ni net, ni mobilni telefon koji vishe skoro uopshte i ne nosim sa sobom. Svi koji mi trebaju ovde, uglavnom su uvek samnom ako se negde ide. Ne gubi se niko, pa da moramo da se trazhimo, a i put do kuce znam. Odmor od kojekakvih elektronskih dzidzabidza, uopshte nije losha stvar.

U ponedeljak sam ponovo od poda do plafona izribala sobu i naprskala je svim mogucim dezinfekcionim sredstvima. Imamo i bubashvabe. To je novost. Dodju i malo se proshetaju. Lupkaju svojim nogicama po podu, imam osecaj da ih stalno chujem. Verovatno haluciniram, ali juche mi se uchinilo da je nekoliko promilelo po krevetu. Mislila sam da cu umreti. Sreca pa sam bila previshe umorna da bi se pomerila, vrishtala i izbacila dushek kroz prozor. Posle napada higijene, upalila sam par miliona mirishljavih sveca koje sam kupila u Real-u i koje mirishu na bobichasto voce, da sobica prestane da mirishe kao operaciona sala. Kupila dve nove chokolade koje josh uvek nisam probala, paket piva i sirup od vishnje koji se dodaje pivu da postane vockasto. Red's je i dalje lepshi, ali i dalje i mnogo mnogo skuplji, a treba malo da povedem rachuna o lovi, posebno ako planiram da odem u taj Berlin. A ne planiram neshto posebno, samo zhelim da i ta opcija ostane otvorena. Doshle Alis i Dina i posle svratio Admin koji je morao da slusha nashe kritichne zhenske priche o dupetima poznatih glumaca. Mal' se ugushio nije. Posebno od Alisinih komentara. Ona bukvalno nema dlake na jeziku. A onda smo je nauchili par psovki. Da, u ovoj zemlji ne smesh psovati srpski, jer iako su generalno tutumraci za sve jezika osim Poljskog srpske psovke itekako razumeju, ama bash svaku. Ono shto ne razumeju su nashe divne kletve tipa "dabogda te mama u Neretvi kukom trazhila" i tome slichno. Tako da cu morati da se preshaltam na takve stvari, posebno na poslu gde imam obichaj da od srca neshto fino opsujem.

U utorak me u neko doba probudila kisha koja je tutnjila o prozor. U sobi je konachno bilo prijatno, shto znachi manje od 40 stepeni. Zhiveti na sunchanoj strani doma koji nema klime u sobama i nije bash zabavno. Alis je dotrchala do mene umotana u cebe pa smo pile kapucino i jele ostatke kolacha od prethodne vecheri, koji je inache neverovatan ako se jede sa tiramisu sladoledom. To su Alisine fore. Ona kazhe da je sve dobro i ukusno sa tiramisu sladoledom. Skroz je u pravu. Prestala je kisha, granulo sunce i u roku od sat vremena betoni su kao sundjer upili barice, pa smo se proshetale do Piotrkowske na ruchak i da gledamo cipele. Konachno sam pokupila i pismo iz poshte i sada imam i poljsko-srpski rechnik. Isprobala sam ga u poshti ali bakuta iza stakla nije delovala kao da me ishta razume. Mozda ona ne zna dobro Poljski, vishe me slabo shta zachudi.

Uveche smo imali taj neki kao sastanak u vezi plata koje bi trebale da nam legnu do kraja sledece nedelje. Popunjavali silne neke papire za porez koji izgleda moramo da placamo i negodovali. Prvo nam smanje plate onda nam lupe porez. Izmedju ostalog trebao je da se unese neki lichni poreski broj. Odakle meni zaboga lichni poreski broj? Ja ne znam ni gde se uplacuje rachun za struju i telefon. Kod mene u kuci jedini dodir sa rachunima i birokratijom imam u toku prenosa koverti od sanducheta do tate. I onda rachuni, shto se mene tiche, magichno nestaju. Sad moram da se bavim i tim glupostima. Makar sad znam da kad ti neko kazhe kolika ce ti plata biti to nema veze sa zhivotom.

Poshto su Atul i Dejvid bili divni kao i obichno i ishtampali sve papire koji su nam bili potrebni za sve nas, Alis i ja smo odluchile da ih chastimo nechim. Odvela sam je u poslasticharnicu koja je zasluzhna za chinjenicu da sam prezhivela prvu nedelju, sama u Poljskoj, i kupile smo chetiri ogromna chokoladna kolacha. I dobro je shto smo kupile toliko jer nas je na kraju bilo osmoro pa je svako dobio po pola. Aneta i Marta su se zbog kishe vratile ranije sa terenskih, a u dom 5 stigla je i Natalija iz Kolumbije. Ona je toliki pogub da to svet video nije. Juche smo je u Manufakturi chekale jedno sat vremena da se pojavi, da je ne ostavljamo samu jer Boga pitaj kako bi se dovukla do doma takva izgubljena. Onda se konachno dogegala sva rashchupana kao da je bila u kavezu sa razjarenim medvedima, a ne u shopingu i apsolutno nije odregovala na chinjenicu da smo Aneta, Marta i ja pustile korenje na ulazu.

Mislila sam da cu posle kolacha i svih Dejvidovih pricha o udobnosti pishanja kad nosish kilt od kojih su me boleli svi trbushni mishici samo da dopuzim do kreveta i umrem, ali ne. Admin, Pjotr i Anja, Pjotrova devojka su me pokupili da idemo da kupimo cuge i grickalica i raspadnemo se negde. I bogme jesmo se raspali do sedam ujutru. Rekordno nespavanje.

Vishe me niko ne zove Jovana. Poljski nadimak za moje ime je Asija, koje se izgovara sa mekim sh umesto s. I tako me sad svi zovu. I ja sam pochela da se odazivam. Ovde slabo chije pravo ime znam jer bukvalno svi imaju te tepajuce nadimke. Ako planiram da budem infiltrirani lokalac treba i na to da se navikavam. Uostalom moj nadimak zvuchi previshe slatko da bi mi smetao. Svakako sladje od svih koje su mi ljudi pokushali prikachiti kod kuce.

Doshla sam do sobe, pogledala na sat i shvatila da od mog spavanja nema nishta. Prevrtala se malo po krevetu kao razhnjic, poshto mi je sunce przhilo u glavu i otishla na posao. Nije bilo neta, nije bilo profesora, nije bilo skoro nikoga u zgradi osim plave kovrdzave zhene koja se i ovaj put ljubazno javila i nasmejala. Portir vec zna koji kljuch treba da mi da, kazhe mi par rechi na Poljskom, ja klimam glavom i kazhem dovidjenja, shto je takodje jedna od retkih rechi koje ovi Poljaci kapiraju. A kazhu kao nije pravedno shto ja njih razumem, a oni mene ne. To je zato shto se ja trudim jer sam ja ta koja ovde treba da se prilagodjava, a ne obratno.

Bila sam i kod frizera. Odvela me Gosia. Odvezao nas je njen tata koji je jedan mirni i fini chikica sede kose, profesor matematike ovde na faksu. Dugo nas je chekao u kolima i podsetio me na mog tatu koji jadnichak uvek tako cheka nas ostale da zavrshimo sve moguce poslove. Sad mi je kosa neke chudne boje. Admin mi je rekao kako se ta boja zove na poljskom, po boji kore nekog chudnog drveta ali ja sam zaboravila. Mislim da je neshto kao abonos, jer sam tamno tamno braon ali se boja nekako preliva na jarko crveno, posebno na suncu. I bash sam srecna, lichim na sebe i kosa mi lepo mirishe.

Ostatak dana sam provela u uzasno neprijatnoj prepisci sa ljudima iz IAESTEa, uz kapucino i djumbir-ljude kolachice, pljujuci po debilima zajedno sa Alis koja je takodje sedela za svojim laptopom u istom sosu. Ispostavilo se da je IAESTE Poljska, koji je kao neki glavni ovde djavo, prosledio Alisin mail ovim debilima ovde na koje se ona u tom istom mailu zhalila. Ustvari ona se ni priblizhno nije zhalila toliko koliko bi trebalo posle svega shto su nam priredili. I ja sam chak mislila da je taj mail preblag josh tada kada ga je poslala. I umesto da na mail odgovore Alis, i pokushaju da nam reshe situaciju, oni su ga samo forvardovali gosn Perverznjaku i njegovoj gospodji. A onda su nam oni josh zaseli na kichmu. Kao da nije dovoljno shto delimo kucu sa bubashvabama, placamo poreze i skidaju nam pare od plate, pored potpisanog ugovora, nego su josh njih dvoje dali sebi za pravo da za sve to okrive upravo nas! Da mi je neko od njih bio u blizini ne bi mogla chak ni da ih zadavim jer su mi se ruke tresle jedno pola sata, a onda sam pochela da umirem od nekog histerichnog smeha. Bezobrazni i nepristojni mailovi. A opet, ja nemam nameru da se spushtam na taj nivo i prepirem s njima kao sa stokom kakva jesu, nego sam se iz petinih zhila trudila da budem ozbiljna i kulturna ali pritom odbranim sebe a i jadnu Alis na koju se okomili josh vishe nego na nas ostale. Na kraju su joj chak i napisali da ne zhele da budu u njenom prisustvu na Inernacionalnoj vecheri koja se odrzhava danas, da im gospodi ne bi bilo prijatno, sem ako ona ne napishe mail IAESTEu Poljska, gde ce otprilike da kazhe "E ja sam se samo shalila za sve ono iz predhodnog maila, ovde je sve super". Ne dolazi u obzir da ona ostane u sobi, a da mi svi odemo. Nek razmisle oni josh jednom.

Na svu srecu u neko doba sam izashla na vazduh sa Adminom, a posle se pridruzhila i Aneta pa smo se smejali razvoju situacije u vezi bubashvaba. Ako nam skinu josh malo od plate od smejanja na rachun buba moracemo se preshaltati na konzumiranje istih zbog za zhivot neophodnih proteina.

Danas dakle, kada zavrshim sa poslom, treba da operem sav vesh, odem do radnje i kupim neshto crveno i kupim kupaci i mozda i neku hranu i isplaniram put u Gdanjsk poshto ne verujem da ce se iko drugi time pozabaviti. Trazila sam slobodan dan sutra i gospodin Kobasica koji se konachno dovukao na posao je rekao da nema problema, verovatno zato shto se ni on sutra nece pojaviti. Zivo me zanima kako ce da ispadne ovo Ineternacionalno veche. Pitam se da li da ponesem koji bubashvabu iz sobe za sluchaj da bude dosadno da pokazhem "dobrochiniteljima" iz IAESTEa pa da chujem shta onda imaju da kazhu na to kako mi ne valjamo.

Mislim da je vreme za jednu finu nes bez mleka, da konachno otvorim ochi do kraja. Prelepo je vreme, nece danas nishta ici komplikovano, deluje kao previshe dobar dan za tako neshto.