dan posle smrti frizhidera

Vreme se od danas deli na vreme kada smo imali frizhider, svezhu i lepu i zdravu hranu i na vreme kada smo jeli gnjecave banane.

Juche sam se spotakla o koru gnjecave banane, na sred ulice. Noga kojom sam nagazila mi se iskrivila na neverovatan nachin, kao da je gumena, i vratila u lezhishte. Takve stvari ne bi trebale da se deshavaju izvan crtaca. Mislim da imam neki problem sa karmom. Mozda treba da idem kod nekog... shamana? Ili pape, ako vec ocu da budem lokalac. Ne znam sta oni uopste misle o karmi. Moram guglovati, svakako imam vremena na pretek, debil od profesora opet nije doshao.

Juche smo se svi lepo skockali za nash veliki, ozbiljni ruchak. Chak sam obukla i moju ljubichastu koshulju sa mashnom, za specijalne prilike i plave paradne cipele. Sada su plave paradne sa djonom koji mirishe na banane, dodushe.

Perverznjak je kasnio. I pojavio se bez svoje drage. Bio je nadrndan na ceo svet pa sam odluchila da mu kroz osmeh josh malo natuchem na nos chinjenicu da su nam smanjili plate i uzeli frizhider. Ponashao se kao kompletni debil.

Sreca pa je ruchak bio fantazija. Izmedju svakog zalogaja sam se trudila malo da ga bocnem. Trudila sam se uglavnom neshto da pricham jer bi u suprotnom atmosfera bila kao na sahrani. On je takav tip osobe da je u stanju da zamrachi prostoriju svojim prisustvom. Nikome se od nas ne svidja. I onda svi cute. A meni se to josh manje svidja.

Posle klope smo ga se otresli na brzaka i otishli do Piotrkowske na pivo, i fudbal. Nashli lokal u kome je bio happy hour, i u roku od sekunde sto nam se nije video od pivskih flasha. Dejvidova pametna ideja, naruchi odmah gomilu, bice ti zhao kad prodje happy hour, a hteces josh. Sad mi je vec normalno da naruchim pivo sa sokom od malina. Hiljadu puta je lepshe od obichnog.

Prichali smo debilne priche iz detinjstva. Atul je definitivno pobedio. On je rodjen u Shkotskoj, u blizini nuklearne elektrane. I prvih 3 meseca zhivota je proveo u bolnici. Imao je 14 prstiju na rukama, a 8 na nogama. Posle toga nashe priche iz detinjstva sa UNHCR sardinom zasita nisu dovoljno zanimljive. Dakle, ko zheli dete-oktopoda, sad zna gde da ide. Inache uopste se ne vidi na shakama da je imao vishak mali prst i dodatni palac, na obe ruke. Mada zvuchi grozomorno. I da, fali mu deo arkade. Kad je imao pet godina, okliznuo se na sapun dok se tushirao i odvalio glavom o slavinu.

Par puta u toku totalnog raspada jucherashnjeg i svih tih pricha, mislila sam da ce mi pivo istrchati na nos od smejanja, sa sve sokom od maline. Skroz sam zaboravila i na platu i na hranu. Jako mi je drago shto su svi tako fini.

Aneta, Dejvid i Atul su ostali duzhe, da pogledaju Shpaniju-Portugaj do kraja, a ja sam vec poprimila oblik stolice i bilo mi je neophodno da se proshetam, pa sam sa Martom-norvezhankom i Dinom bukvalno pola Lodza prepeshachila.

Alis nije ishla. Da jeste ne bi ja morala onoliko da se trudim da podignem atmosferu za ruchkom poshto Narandzasta samo shtekce o bilo chemu. Mnogo je jednostavnije kad je ona tu. Morala je na neki roshtilj sa ljudima sa posla. Kazhe da su fini, i da su joj dali pivo. A ona je ponela tamo neke kobasice i kolach, eto da ne ide praznih ruku. Ona nikada nigde ne ide praznih ruku. Chak i kad dodje do moje sobe da pijemo chaj, ponese mi neshto. Irci, fini ljudi.

Kad smo se vratile iz shetnje, Dina i Marta su bile u Dininoj i Alisinoj sobi, a Alis je doshla do mene. Isplanirale smo vikend na brzaka. U petak ujutru uzimamo slobodan dan, o chemu danas treba da obavestim mog nevidljivog supervizora. Superdebila. Idemo u Krakov, rezervisale smo neki hostel, a onda u subotu za Varshavu i tamo smo do nedelje, ponedeljka. Mozda ce ici i momci sa nama, Aneta i Dina ce nas chekati u Varshavi.

Martu su momci ispratili kuci, a mi smo ostali, kao i uvek kod mene u sobi. Danas cemo mozda u bioskop pa je Alis pokushavala da izlupeta kako izgledaju Poljski filmovi razlichitih zhanrova. Toliko se unela u uloge da je uspela da mi ispoliva ceo zid sokom od jabuke kojim je mlatila o isti. Sok je u ovom sluchaju bio ona daska kod uzglavlja kreveta. Kakva je ona budala. Onda je pokushala da obrishe taj sok koji se slivao do poda, vlazhnim maramica. Skinula je pola farbe. Mislim da apsolutno nikog nece biti briga za tu fleketinu.

Oni se razishli, ja se nashla sa Adminom. Vratio se! Bilo mu fino kuci. Roditelji su mu objasnili zashto zhenu prenosish preko praga. Tako se unose svi kuhinjski elementi. Hvala lepo roditelji. To oni tako zato shto pored Admina imaju josh dva sina. Da imaju cerku, sigurno ne bi prichali da je ona shporet ili frizhider. Mama mu je opichena totalno i ima dedu kojem je doktor pre 10 godina dao josh dve nedelje zhivota. Deda naravno i dan danas cuga votku. Ne pije mleko dodushe, kazhe, ne prija mu. To je jedina dobra stvar kad si mator. Mozes da izvoljevash u beskraj i pripishesh to nekoj bolesti koju imash.

Zhivi u zhutoj kuci. Ogromnoj zhutoj kuci. Prelepoj, ogromnoj zhutoj kuci. Moram priznati da me to skroz iznenadilo. Mislim da bi njegova kuca mogla da rodi moju. Prvo je pokushao da mi objasni sta je radio u dvorishtu i kakve je betonske blokove vukao ali ja zaista nisam imala pojma o chemu pricha pa mi je samo pokazao slike. Dvorishte je ogromno, a sada delimichno i poplochano. Izgleda da oko kuce puno pomazhu on i braca, to je bash lepo. I objashnjava mishice na rukama.

Opet sam spavala samo par sati, jer sam opet zaglavila napolju. Danas sam iz nekog razloga lako ustala iz kreveta. Chak ranije nego shto ustajem inache. U poslednjih nedelju dana bukvalno ustanem 10 minuta pre posla. Mozda zato shto nemanje zavese znachi da mi Sunce przhi direkt u glavu od 6 ujutru. U ovoj zemlji noc traje 5 sati maksimalno. U pola 11, josh uvek bude dan! Mrkli mrak je tek oko 11, a svanjiva vec u pola 4-4. Mislim da je to razlog zbog chega mi nije problem da spavam manje nego inache. Spavacu kad odem kuci. Uopshte mi se ne ide kuci.

Nije da mi se ne ide zbog moje kuce-kuce. Volim moju kucu-kucu. Chak mi mozda malo i nedostaje, ponekad, iako nisam neki kucenoid, i mogu da putujem u beskraj bez problema. Uvek znam da gde mogu da vratim, kad god pozhelim. Mislim da mi treba odmor od ljudi. Mnogih ljudi koji ipak nalaze nachina da me chak do ovde povremeno iznerviraju. To je jedina mana ovih svih sredstava komunikacije, uvek si dostupan, negde i nekako. I ko hoce, uvek mozhe da te nadje. Naravno, kad si 2000 km dalje, ipak je malo tezhe da te iko ulovi nego kad zhivish u selu premaskiranom u grad, gde ti svi znaju broj cipela.

Sad cu da isplaniram put Heidelberg za vikend posle Gdanjska. Poshto izgleda od posla danas, opet nece biti nishta. A danas je tako dobar dan. Napolju je vreme savrsheno. Sunce i vetar. Verovatno cu da proshetam do Jevrejskog dela grada i razgledam. Treba da kupim baterije za aparat, poshto sam bila dovoljno genijalna da zaboravim one punjive. Uopshte se vishe ne osecam u ovom gradu kao chudni crnooki crnokosi stranac. Znam vecinu rasporeda tramvaja i buseva, i gde koja linija vodi. I gde sta jeftino mozhe da se kupi. Mozda sam chak pochela i da mirishem na Poljsku.

Umro frizhider, slava mu.

Tehnichki frizhider nije umro. Samo su ga hladnokrvni zlotvori ishchupali iz zida, i iz nashih srca svojim zlim mrshavim rukama i oduvukli kao poslednje pseto niz hodnik, u mrak, daleko od nashih stomaka.

Alisine cimerke su se jutros odselile. Sa njima je otishla i sreca. I hrana.

Dina se jako iznervirala. Ja sam nekako tuzhna. Malisha i ja smo imali neku posebnu vezu. Zbog njega me vijao pomahnitali Arapin. On je chuvao moje povrce i zdravu hranu, i zbog njega su pare duzhe zhivele ushushkane u novchaniku. Sada je sve to otishlo niz hodnik, u mrak.

Rado bi opet koristila moj prozor-frizhider ali napolju je sada tridesetak stepeni, a ja sam na sunchanoj strani zgrade. Moracemo da smislimo neshto novo. Da sam ja sama, bez problema bi pitala Admina da strpam sve kod njega, ali ovako, nas 4. Nema shanse da se naguramo kod nekoga u frizhider.

Danas idemo na ruchak sa ono dvoje mutavaca. Nek nam donesu svoj frizhider, ili pochnu da placaju ruchkove.

Naravno to nije jedina lepa vest. Sinoc mi je stigao neki krajnje nonshalantno napisan email o tome kako su mi smanjili platu jer mi je fakultet u jako loshem stanju. Da li je to moj problem? Da li sam ih ja terala da budu komunisti? Da li je bila moja ideja da se fakultet renovira, a nema se para? Ja sam potpisala ugovor. Napisala sam im uljudan i vrlo besan mail. Zhao mi je shto nemam one Vrishtalice iz Harija Potera da im poshaljem jer je ton u kojem zhelim da bude prochitan taj mail od esencijalne vazhnosti, a chisto sumnjam da ce se oni derati sami na sebe.

Dakle od sinoc do danas, postala sam bezfrizhiderni siromah.

Na svu srecu nisu mi skinuli previshe od plate, inache bi morala da polijem zgradu benzinom pa da pregovaramo. Rachunala sam na te pare. Mislim da chak ni u Srbiji ljudi nisu toliki skrnavci da kada nekome PONUDE neshto, dovedu ga Bogu iza kichmene mozhdine, provedu kroz Sodomu i Gomoru chishcenja i ribanja i prilagodjavanja, kazhu, e brate sorry, znash kao nema se. Dolazak ovamo nije bila moja ideja, meni su oni ovo ponudili, pa onda svashta obecali pa onda nishta ispunili. Organizacija na zavidnom nivou. Poslala sam i jedan vrlo zanimljiv mail gospodi iz Beograda koja nisu nashla za shodno da mi se jave uopshte otkad sam doshla, a bitno da su mi na polasku rekli da im poshaljem razglednicu. Hocu, poslacu im razglednicu. Uvaljanu u antraks.

Ne mogu da se opeterecujem previshe time. Ljudu su stoke, sta sad da radim. Makar sam sinoc pojela neki desert u Manufakturi koji je bukvalno jedna od najboljih stvari na svetu. Vishnje u vinu, prelivene gustom crnom chokoladom, sa parchicima marcipana, shlagom i pechenim bademima. Da sam znala da ce da mi smanjuju platu, odmah bi pojela pet.

Drugi ljudi, kojima je takodje smanjena plata, i to josh vishe nego meni su poshizeli. Ovo ce sad znachajno uticati na to gde ce oni sve moci da idu van Lodza. Jadni Atul koji je verovatno morao da proda par slugu da bi se dovukao iz Indije, je ostao shvorc i rachunao je skroz na platu koja treba da nam stigne ovih dana. Bice urnebesno ako nam budu platili u kikirikiju. Ili crvenim ciglama.

Meni ovo nece pokvariti planove, tj. ne dam da ih pokvari, a da se zhivciram duzhe od 5 minuta stvarno nemam nameru. Ja sam im napisala mail, chisto da znaju da mislim da su idioti i da takvo ponashanje nije normalno i profesionalno, i ja znam da to nishta promeniti nece, te tako, boli me uvce. Skuvala sam sebi nes.

Idiot od profesora se juche nije pojavio uopshte. Chekala sam ga 4 sata, a onda otishla u shetnju. Danas ga nema opet. Ja ne znam da li su u ovoj zemlju chuli za pojmove profesionalnosti i osnovnog vaspitanja i kodeksa ponashanja na radnom mestu. Chini mi se da ne. Izgleda su mame Katolici previshe zauzete novom decom, da bi predhodnu generaciju nauchile tome. Sreca pa kod nas nije mnogo drugachije, tako da je meni sve ovo poznato, jadna Narandzasta je dozhivela blazhi shlog sinoc. Pitala me je da li je to zakonito shto nam rade. Haha, zakonito. Pitam se da kom pokojnom komunisti mogu da se zhalim.

Sinoc nam je pre maila o smanjenju plata zaista bilo super. Shetnja, pentranje po zidovima. Upoznali smo devojku koja je iz Brazila zapucala kod dechka iz Poljske kojeg je upoznala u Shvedskoj, i zaljubila se u njega. Devojka je predivna. Otvorena i prichljiva, i ochi joj se onako jako jako cakle. Mislim da bash voli tog dechka. Znam kako ljudi reaguju na to. Na daljine, na razlichite vere, nacije. Na sve razlichito. Ali kad sam videla njih dvoje jednostavno ne mogu a da ne verujem da je neshto tako lepo sasvim moguce. Bash me briga ako to znachi da je moja glava stanovnik grada Oblaci i Totalne idealistichke gluposti. Toliko nekako isijavaju tu svoju srecu, da smo se svi pored njih smeshkali i prichali o tome ceo put natrag do doma. Nek mi neko kazhe da to nije stvarno.

Ona nas je vodila na to mesto sa prelepim desertima, poshto je on nju tu vodio. I onda smo prichale o Poljacima. Ona je zakljuchila manje vishe iste stvari. I njoj je chudno shto su svi plavi, mrshavi, sa tim plavim ochima. Njegovi roditelji je kljukaju hranom, i trude se da se nekako sporazumevaju pantomimom poshto ne prichaju engleski. Rastuzhi se jedino kad je neko pita kada mora da se vrati kuci, u Brazil. Zapanjena je kavaljerstvom Poljaka. Isto kao i mi. Izgleda je svuda to izumrlo sem ovde. Otvaranje vrata, prinoshenje i odnoshenje stolice, noshenje torbe. Neki mali slatki dzentlmenski gestovi, sitnice koji zaista prave razlike. Njima je to normalno i prirodno. A mi smo totalno nenaviknuti na to. Ja sam totalno nenaviknuta na to. Zbog toga mi je to valjda to toliki fenomen.

Ponekad te male stvari promene dan. Zhena na kasi u Tesco-u koja mi se uvek smeshka i pricha na Poljskom samnom, a ja odgovaram na engleskom, ljudi koji drzhe otvorena vrata od lifta da ne chekam naredni. Nemoguce je nenasmejati se. A to je toliko jednostavno. To svako mozhe. Samo da bude malo fin.

Ovog Genija josh uvek nema. Mislim da cu ga chekati josh pola sata, sat. Nechuveno. Posle Poljski ruchak. Ne znam da li se Admin vratio? Oticicu posle klope i grada da proverim. Nadam se da se vratio da mogu da s nekim opljujem sve koji su mi uzeli frizhider i smanjili platu.

Day 16

Posao.

Manijak kasni. Na sastanku je. Gushi me kancelarija. Sad sam u nekoj na chetvrtom spratu. Sedim u senci neke ogromne biljke koja je mozda fikus. Ovde niko nije ulazio mesecima jer je vlasnica na porodiljskom, uzasno je zagushljivo. Izashla sam u hodnik na klupicu.

Znam vec gomilu ljudi na ovom faksu. Prepoznajem im obrise u delu hodnika koji nije potpuno osvetljen, ili hod. Ili glas. Velika okruglasta fleka sa par chuperaka na vrhu je kovrdzava plava zhenica sa chetvrtog koja mi se uvek ljubazno javi. Chikica sa uzasno neproporcionalnim, ogromnim stopalima u odnosu na njegovo mrshavo telo je direktor departmana za astrofiziku visokih energija. On je uvek nasmejan i deluje normalno, shto znachi da je verovatno najveci ludak u ovoj zgradi. Od brega odvaljen chovek sa uzasno piskavim glasom koji se povremeno gubi onako kao da josh uvek mutira je neki nanotehnolog. On stalno dolazi da trazhi ovog mog manijaka. Pricha fino engleski, shto je osevezhenje bez obzira na tonalitet. Visoki, slatki dechko koji hoda malo kao patkica je u kancelariji 418. On me danas video na hodniku i ponudio se da mi nosi torbu. I onda je chekao da otkljucham kancelariju, pustio me da udjem prva kao pravi dobri Poljak i rasklopio mi laptop na sto, da se ne muchim. Ili je preljubazan ili je i on lud.

Ako dovoljno dugo posmatrash i slushash ljude mozesh tachno provaliti shta nikad ne treba da ih pitash. Naprimer Alis. Ona kada govori o svojoj kuci uvek kazhe "Mamina kuca" ili idem kod mame. Shto znachi da su joj roditelji ili razvedeni ili da nema tatu. I naravno ja je nikad ne pitam za to. Pre neki dan je usput pomenula tatinu novu zhenu.

Mogu jako dobro da izanaliziram ljude. I njihov odnos sa drugim ljudima. Shto se tiche stava svih tih ljudi prema meni totalni sam debil. I onda ne smatram to bash nekom vrlinom. Ponekad je chak i opterecujucuce.

Drago mi je shto meni niko ne smeta. Jasna i Ivana bojkotuju svoje Engleze jer ih nervira shto ne dele chips sa svima kad ga kupe i shto piju chaj popodne. Jasnu pritom nervira i Ivana koja se brzo napije pa je ova vuche kuci. Sve ih nervira Nil, a mislim i oni njega. Alis nervira Dina, i obratno. Meni u principu josh uvek smetaju iste stvari koje su mi smetale i kod kuce, i josh uvek me muche apsolutno ista pitanja kao i pre 16 dana. Medjutim ovde to nekada ode u ekstrem, samo zbog te distance. Ili u smislu da potpuno zaboravim na sve, ili da se opterecujem time dok se ne izmorim dovoljno da zaspim. Na svu srecu druga opcija je retka, vrlo. Lepo mi je ovde.

Danas idemo da se pentramo po veshtachkoj planini. Alis i Aneta su odmah rekle da nemaju nameru. Ne znam sto. Uvek mozes da probash, da se strmeknesh i pljesnesh o pod i nikom nishta. Ja sam navikla na teshke telesne povrede u inostranstvu. Do sad nishta nisam slomila. Iz nekog razloga cele noge su mi u modricama i malo sam se iskasapila po rukama ovim novim preoshtrim nozhem, i to je to. Da, juche sam zveknula glavu o policu dok sam kachila vesh. Ne znam gde su mi naochare, uopshte ne mogu dobro da procenim razdaljine. Mozda stvarno ne bi trebala da se pentram po veshtachkoj planini.

Perverznjak i njegova zhena nas sutra vode u neki Poljski tradicionalni restoran na ruchak i u sredu u bioskop. Makar su se neshto organizovali, za promenu. Mi smo organizovali sebi put u Varshavu za vikend, i put u Gdanjsk za sledeci vikend, i put u Berlin za onaj tamo. Treba da prodam bubreg, svoj ili tudj. Nije ova Poljska ni blizu tako jeftina kao shto ljudi prichaju. Posebno ako hoces da zhivish zdravo i putujesh puno

Dan kad je Dushan upisao akademiju

Mislim da sam srecnija sad nego kad sam ja upisala fax. Bukvalno. Ostalo je josh pola flashe votke od vishnje od sinoc i gomila mojih Nestle chokoladica da se proslavi! Presrecna!

Danas je prelep dan. Onako, ukupno prelep dan.

Probudilo me sunce u neko doba. Sishla u park ispred doma sa Alis. S njom mogu da pricham. Bash pricham. Danas je ovde stiglo leto. Ne bash leto po nashim standardima, ali leto. Toplo. Sunchano i besprekorno vedro.

Odluchile da skuvamo klopu i napravimo dzinovske vocne salate, pokupimo charshafe koje ne koristimo iz doma i napravimo piknik. Svi su se pridruzhili. Poneli mjuzu, i raspadali se celo poslepodne na suncu pored jezerceta. Park u podnozhju doma je stvarno prelep. Mislim da sam nahvatala i neku boju danas!

Pronashle perionicu vesha u domu. U suterenu. Poslednja vrata naravno. A suteren kao i svi sutereni u ovoj zemlji, horor. Deset stepeni manje, mrachno. Uzas.

Sad imam zavesu. Tj. ne bash zavesu ali stvari mi se sushe na shtipaljkama na kojima treba da vidi zavesa. I cela soba mirishe josh vishe, na neki rozi omekshivash nepoznatog proizvodjacha.

Dvosatno tushiranje posle piknika. Neki chudan mir danas vlada u celom domu. Niko ne vrishti, ne chuje se hiljadu vrsta muzike iz svake sobe. Chak je i Grkinja sa kraja hodnika koja po ceo dan u jednoj ruci drzhi cigaru, u drugoj telefonsku slushalicu sedi u hodniku i dernja se, danas bila glasna samo nekih sat, dva. Inache urla nekih 8 sati, bez prestanka.

Mushki deo otishao da pokupi neku norvezhanku koja je u domu 5. Niko nema pojma gde je dom 5. Otishli su da se smucaju i da Dejvid proslavi totalni poraz Engleza. Kazhe da misli da nikad nije bio toliko srecan kao danas kad su Nemci ponizili njegove komshije.

Dina nervira Alis. Valjda zato shto voli da sve organizuje i hoda jako brzo ispred svih kao ona ovca shto nosi zvonce. Mene ne nervira niko.

Juche smo ceo dan bili u Manufakturi. Pojela sam brdo salata u nekom restoranu. Kozhu su mi odrali za to. Ovaj zdrav zhivot lupa po novchaniku kao lud. Bash me briga, ne odustajem. Moram nekako da izbalansiram abnormalni unos Nestle chokoladica.

Alis i ja odluchile da ostanemo u domu i raspadamo se, gledamo filmove. Ostatak otishao da pronadje neki klub.

Moja mizerna kartica za aparat se prepunila pa sam krenula da cunjam po domu i pozajmim od nekoga kabel koji radi i svratim do Alisinog frizidera po klopu, posto preskupe salate izgleda samo ispare iz organizma. Verovatno da bi se brzo ljudi vracali po josh preskupih salata.

Adminova vrata otvorena pa sam samo proturila glavu da se javim. I naravno zadrzhala se pola sata. I onda se setila da me Alis cheka u sobi. On je danas otishao kuci. Ali vraca se sutra! Ili najkasnije prekosutra. Rekoh mu da nema potrebe da ide kuci. Ja sam 2000km od kuce, i nije tako strashno. Onda je rekao kako nije da njemu treba kuca, nego njega trebaju kod kuce. Nedostaje roditeljima. Kako da kazhem da ne ide posle te rechenice? Rekao je svratice kasnije da se javi, a ja sam otishla nekako zblanuta i krenula do Alisine sobe po stvari iz frizhidera.

Ushla u sobu, frizhider na desnoj strani, pochela da ronjam. Nema moje klope. Gde mi je hrana?!! Chudna hrana i mirisi u frizhideru, chujem neki zvuk i podignem glavu. Iznad mene zabezeknuti Arapin stoji sa nozhekanjom u ruci. Izbezumila sam se! On je pocheo neshto da mrmlja a ja sam izletela tom brzinom da mi spala shnala sa kose zveknula o pod i razbila se u paramparchad. Nastavila sam da trchim do stepenica i onda niz stepenice.

Promashila sam ne sprat, nego dva sprata! Ushla u pogreshnju sobu koja sluchajno ima identichan frizhider na istom mestu kao kod Alis. Ja ne znam sta je s mojom glavom.

Taman sam sishla do svog sprata i puls se vratio u normalu, otvaram vrata i chujem vrisku: Surpriseee... Mislim da mi je srce zaista stalo na sekund. Ovi moji su se vratili jer su tabanali okolo trazheci neki klub i nisu ga uspeli naci pa su samo kupili pivo i vratili se u dom. Jedva sam doshla do vazduha i isprichala im sta se desilo.

Ta soba u koju sam upala je preko puta Dejvidove i Atulove. Kazhu da je taj tip najveci frik koji je hodao planetom. Da pushta neku bolesnu muziku i dernja se i shetka okolo s tim nozhem. Kuva neku ogavnu hranu. Mislim da znam odakle mu hrana. Od ljudi koji zalutaju u njegov frizhider. Trchala sam dovoljno brzo da nije mogao da me prati do mog sprata. Bogu hvala.

Onda je doshao Admin, da popije pivo i da se javi pred put. Mislim da nije ochekivao toliko ljudi u mojoj sobi, dodushe nisam ni ja. Delovao je malo pogubljeno. A u 6 jutros je zapalio kuci. Gde god to bilo. Rekao mi je, ali ja sam zaboravila. Danas mi je bilo chudno u neko doba kad se obichno nadjemo da caskamo. Pa sam otishla u park da procaskam sama sa sobom. To je bilo isto ok. Nishta posebno pametno nisam zakljuchila sem da mi vise prija kad sedim na suncu nego u hladu i da se ljudi u parkovima u Poljskoj ponashaju jako prisno. Neko dvoje preko puta mene su bukvalno usisavali jedno drugom lice.

Gladna sam kao manijak. Pojela sam konzervu kukuruza. Malo brija sa crnim hlebom. Gomilu gaude. Nestle chokoladicu. Josh uvek sam gladna. Sad pijem vodu da zaboravim na glad. Zdrav zhivot i to. Mora se voditi rachuna.

Bozhe kako je ogavna ova jeftina Tesco voda. Kladim se da je to samo chesmusha u flashi. Fuj. Sreca pa imam josh malo cedevite da zamaskira uzasnost.

Josh dve bitne stvari koje treba znati o Poljacima. Jako su chudni kad pokushavash neshto da im poklonish. Morash da ih terash da uzmu bilo shta. Chak i parche chokolade. Jasnina cimerka je primer. I, nikome, nikada ne treba ostavljati bakshish. Chak ni u kaficu. Prvo se izgube skroz, onda deluju uvredjeno, onda te vijaju sa kusurom. U Srbiji se zhivi od bakshisha.

Sutra posao. Vec me mrzi da ustanem. Popicu mleko pred spavanje. Moram Nesquick kupiti i onda ovo postaje kuca. Mislim da ce mi biti zhao kad budem odlazila.

Day 14

Ok, sad sam zaista riknula.

Ono juche je bila samo fina uvertira za moje mishice i zglobove. Sad zvanichno ne mogu da mrduckam. Osecam se kao ogromna krofna nesposobna za bilo kakav pokret osim za kotrljanje niz neku padinu. Shteta pa sobe i hodnici u domu nisu pod nekim nagibom.

Chak nisam ni nes skuvala. Zna se koliko ima sati kad meni ne mirishe nes pored kompa.

Posle jucherashnjeg maratonskog izlaska mislila sam da cu poshtedeti moje jadno telo torture, ali ne.

Nashla sam se u neko doba sa devojkom koja preko IAESTEa ide na razmenu u Srbiju i pre neki dan mi je poslala mail, ako mogu, da joj ispricham shta je cheka. Ide u Beograd tako da sam prilichno ubedjena da ni ja ne znam shta je cheka, ali dobro. Kazhe da je bila par meseci u Shvedskoj i da je spremna na zhivot sama, daleko od kuce. Rekla sam joj da Srbija nije Shvedska. Nadam se da shvata da sam to vrlo ozbiljno mislila. U principu zanimale su je neke osnove tako da sam joj uz hiljaditu kafu juche objasnila kako se mozhe preziveti u dragoj mi domovini.

Vratila se u dom i ponadala da cu se opet zakomirati, ali ovde su svi vec bili na federima i spremni za Tesco i kupovinu nekog jeftinog alkohola. Ja sam kupila neko vino od vishnje. Nadam se da je bilo vino od vishnje. Imalo je vishe ukus benzina od vishnje.

Otpadali smo u mojoj sobi koja je izgleda postala glavno mesto okupljanja. Chinjenica da sam ceo jedan dan vukla nameshtaj da bi napravila sobu koja na neshto lichi je ochigledno doprinela tome da se ovde svi osecaju najudobnije. Pritom, zaista je chisto i mirishljavo. Dejvid kazhe da imam neki opsesivno kompulsivni poremecaj. I verovatno je upravu.

U neko doba uhvatili nocni bus i trebali da se nadjemo sa Politehnichkim delom ekipe. Medjutim, onom debilu, Aleksu je kao pozlilo, jao jao. Pa su svi morali da odu. Ne razumem zashto ga nisu strpali u texi i rekli choveku da ga vodi na aerodrom spakuje u avion i poshalje ekspresno natrag u Shvedsku. Jasna i Ivana mi rekoshe kako ih po ceo dan smara sa onim makljanjima Srba, Bosanaca i Hrvata. I da je chak rekao neshto u fazonu, ako se predomisle po tom pitanju, da mu jave, da ce nabaviti blato. Ja da sam na njegovom mestu ne bi bila toliko vickasta. On je jedan od onih ljudi koji jednostavno ima onu groznu nacerenu facu na koju zhelish da zalepish svoj djon, vishe puta.

Nasha ekipa je mnogo bolja. Stvarno. Kolumbijka koja im se pridruzhila je simpatichna mala osoba kojoj je toliko ovde hladno da je pre neko veche nosila chizme i rukavice i uglavnom je ne vidjamo jer sedi u sobi sa fenom uperenim u facu. Dejvid i Atul se nadaju nekom mushkom pojachanju jer smo ih sinoc naterale da slushaju Girls just wanna have fun, posle chega je Dejvid rekao da ga sachekamo minut dok ode po svoje tampone.

Izashli smo u Chokoladu. Meni je bilo dovoljno samo ime da pozhelim da udjem unutra. I stvarno nam je bilo savrsheno. Bukvalno smo do fajronta apsolutno svi igrali i skakali i smejali se. Neverovatna energija. Ja nemam pojma odakle meni moja, stvarno.

Dejvid je odluchio da isproba svoje fore na Poljakinjama. Skontao je da ga niko nishta ne razume zbog tog Shkotskog akcenta i odluchio da samo pridje nekoj devojci i svojim finim hrapavim glasom i joj shapne neshto u stilu: Ti si najdeblja i najruzhnija osoba u ovom prostoriji, i onda je zagrli. I to mu je odlichno ishlo. Dok nije naishao na neku Holandjanku koja ima krsh porodice u Shkotskoj i savrsheno dobro razume njegovo mumlanje. No, to se dobro zavrshilo, uzeo je njen broj. Chinjenica da zna da napravi neku naivu, skoro tupavu facu ce tog choveka izvuci iz svake neprijatne situacije u kojoj se nadje.

Dok smo se dovukli opet je bio beli dan.

Imamo gomilu planova za obilaske, putovanja po drugim delovima Poljske i do Nemacke, ali danas samo zhelim da me neko teleportuje do Coste, uruchi srednju mochu sa puno shlaga i jedan mafin, sa strane. I da me onda baci do nekog parka da se nadishem svezheg, mirishljavog vazduha. Posle toga mozhemo na Mars. Kako stvari stoje, chini mi se da cemo bash tamo i da zavrshimo.

Petak, 13i

Ne osecam ni jedan deo tela.

Horizont dogadjaja za danas mi je rub moje ogromne Tesco sholje za kafu. Izbacim nos iz nje povremeno kad mi se neko obrati ili dok se pravim da slusham profesora manijaka. Neuspeshno klimam glavom jer me bole mishici zaduzheni za tu operaciju. Ochi mi drzhe chachkalice i flasteri i nenormalan procenat kofeina u krvi. Ustvari mali procenat krvi u kofeinu je bolji opis situacije.

Juche smo krenuli u 4 popodne iz doma, jutros sam u isti dosla u 5. Josh malo da sam se zadrzhala i morala bi da dopuzim ili da me neko sastruzhe sa poda i donese. Kakav dan.

Prvo smo se nashli sa Perverznjakom i njegovom gospodjom. Ishli smo na neki koncert. Tri benda su svirala. Mesto za svirku je stvarno bilo preterano. Preuredjeni bivshi, flimski studio. Prvi bend je svirao neshto shto bi se najbolje moglo opisati kao dete Pink Floyda i Oasisa. Oni su bili ubedljivo najbolji. Na stranu chinjenica da im basista ima najlepshu vilicu koju sam ikada videla. Ne znam u chemu je fora sa basistima. I dobrim vilicama.

Drugi bend, o moj Bozhe. Oni su svirali neshto shto ja mogu da svrstam samo u kategoriju: Totalno Djubre. Neshto kao metal, recimo. Pevach je na nekim teshkim drogama i izleda kao Statnino dete, ostatak benda kao da je zalutao tu, a klavijaturista kao Univerzalni vojnik. Samo sam chekala da izvadi neku kashikaru i digne ceo stejdz u vazduh.

Na trecem vecina nas nije ni ostala. Ustvari zbog prvog benda smo i doshli jer su oni Perverznjakovi prijatelji. Ko bi rekao. Ja sam ochekivala da se druzhi sa ovim drugim dilejama.

Otishli smo kod Nadije, nas 5,6, pa nam se posle pridruzhio i ostatak. Ona je genijalna. Stvarno. Toliko je ljubazna, prichljiva... Skroz nam je organizovala veche. Svratili do radnje, kupili Zhubrovku i Vishljnuvku i sok od banane. Poljske votke su neshto najbolje na svetu. Kad ubacish bilo kakav sok u njih alkohol se uopshte ne oseti. Tj. osetish tek kad ti utrne celo telo.

Nadija pravi svoj Baileys. To chudo ima neverovatan ukus. Josh je chokoladastije i lepshe od kupovnog. Mora me nauchiti to da zbrchkam i da zapechatim svoju alkoholichasku sudbinu. Votka pomeshana sa sokom od banane! To je fantazija. Ali stvarno.

U neko doba pridruzhio nam se i ostatak. Gomila Poljaka i Dejvid. Od nashih na kraju smo ostali Jasna, Ivana, Aneta, Atul, Dejvid i ja. Alis i Dina su otishle na spavanje. To im je bio vrlo losh potez. Nadija je onda izvadila i nargile i duvan sa mentom. Njen dechko radi u Saudijskoj Arabiji pa im je kuca puna nekih prechudnih slatkisha. Naravno, Jovana je probala svaaaaki kolach. Mislim da ako sinoc nisam obolela od dijabetesa, nikad necu.

Prichali, zezali se, pushili nargile, cugali koktelchice... Savrsheno opushteno veche.

Na malom ex-yu takmichenju, Hrvatska je prva failovala. Napila se samo tako. Bosna i Srbija, iliti Jasna i ja, smo bile otprilike jedine potpuno prisebne osobe.

Fina Poljakinja kojoj stvarno ne znam ime jer ne mogu toliko imena da popamtim odjednom, nas je dobacila do doma. Ovi moji su svi bili vec komatozni pa su otishli na spavanje, a ja otishla da vidim kako je Admin proshao na poslednjem ispitu. Kod njega je vec bilo ljudi i alkohola. Raspadali smo se do nekog doba, preshaltati potpuno na Poljski. Sad razumem otprilike 90% stvari. Za josh 5 nedelja ima da budem lokalac.

Svi su fino prebili i razbezhali pa smo Admin, Kamil i ja otishli do nekog kluba tu u blizini. Ja ne znam da li sam u zhivotu vishe igrala. Kamil je startovao neku devojku pa smo mi ostali da se glupiramo na sred onog podijuma. Osecala sam se kao da sam opet osmi razred i izlazim u Paradizo prvi put. A muzika je manje-vishe iz tog vremena sa par novih stvari i par poljskih u slichnom stilu. Svi igraju kao da su na nekom spidu, shto objashnjava zbog chega su svi mrshavi u ovom zemlji. Ja sam mislila da je to samo zato shto nishta ne jedu ali izgleda da je zato shto sve sagore u tim izlascima.

Ja mislila da sam ja u kondiciji sto se tiche izlazaka. Ja uopste nisam u kondiciji za izlaske po poljskim standardima. Admin mi se valjao od smeha jer sam stvarno u jednom trenutku mislila da cu se onesvestiti od hiljadu stepeni unutra i silnog skakanja. E da, prvi put me neko i opsovao! Neka devojka obuchena u beli kaish i neshto shto bi trebalo da bude majca je gurnula svoju nogu ispod mog stopala. Nisam ja kriva. Ostali smo do fajronta sto je bilo oko 4 i onda josh 15 minuta trazili Kamila koji izgleda nista nije uspeo da uradi s onom devojkom. Izleda su i te stvari iste na svim geografskim shirinama.

Napolju kisha. Ja naravno, organizovana kao i uvek, imam kishobran u torbi. I zimsku jaknu. Kamil je otrchao nazad do doma, a mi smo ostali da se glupiramo i podelimo Nestle savrshenstvo u vidu chokoladice koje je sada neophodni i uvek prisutni asesoar u mojoj torbi. I onda je pochelo da svanjiva. 12 sati hard core Poljskog zhivota i pochelo je da mi se vrti u glavi od umora. Sve sreca pa je neko pametan ili mnogo pijan stavio stolicu u lift pa nisam morala vishe da stojim ni sekund. Zaspala sam istog trenutka kad je glava dotakla jastuk.

Zvonjava sata jutros je, sigurna sam, ostavila trajna oshtecenja na mom mozgu. Nemam pojma kako sam uspela da ustanem. Upala svih mishica u telu. Mislim da su me i trepavice bolele. Pomisao da treba da se odvuchem na posao je kao dodatan teg vracala moje telo nazad pod cebe.

Odvukla sam se do posla, skuvala nes.

Bozhe, blagoslovi Visual Basic koji je jutros radio vecinu stvari umesto mene. U principu danas sam uradila ogroman deo posla. Napravila par zilijona makroa koji su radili proprachune i sve je radilo kao podmazano, na svu srecu, jer da je neshto zapelo mislim da bi samo najmirnije prishla nekoj utichnici i zabola viljushku u nju. Ludak me pustio da idem ranije kuci danas.

Nisam bila u stanju da kuvam. Mislim da bi meshanje bilo kakvog sosa dovelo do hitne amputacije moje ruke. Otishla sam sa Anetom do nekog studentskog restorana i pojela rublji filet sa hrpom salate i brzinski se vratila u sobu da bi shto pre zaspala.

Od tad sam popila josh dve kafe i josh uvek sam dovidjenja, ali josh uvek se smejem kao manijak. Vecheras je u planu opet neki izlazak. Boli njih uvo, oni nisu jutros do 5 bili napolju. Moram se naspavati josh malo pre nego shto krenemo ili poneti sa sobom onu mashinu za elektroshokove da mi odrzhava puls.

Pochinje da mi se svidja ovaj Poljski zhivot. Nisu ni ti Katolici ludi ko shto sam mislila.

Day 12

Ma ajde. Ovo stvarno nema smisla.

Pljushti i sedim u zimskoj jakni. Sva sreca pa sam ponela zimsku jaknu. Danas je jedan od onih beskrajno depresivnih dana koje sam pokushala da popravim sa jutarnjom kafom i chokoladom.

Dobra stvar, zbog koje se definitivno josh uvek vishe smejem nego izlivam betonske cipele za skakanje sa nekog mosta (shto ce samo po sebi biti problem jer ovde nema ni reke ni jezerceta, u stvari, nema mostova uopshte) je da je Dushan proshao u drugi krug prijemnog. Neverovatno sam srecna. Mislim da sam srecna u rangu roditelja chije dete upisuje faks.

Sinoc smo lepo, po dogovoru i na vreme otishli u grad da gledamo utakmicu i nadjemo se sa ekipom sa Politehnichkog. Nigde, ali NIGDE u ovom gradu nisu pushtali nashu utakmicu. Pomislio bi chovek da ce radje gledati neke Britanske ex-krimose i nas, nego ove koji su ih pregazili, potamanili, a onda josh i podigli zid eto tako malo zabave radi.

Sat vremena smo trazhili mesto u, kako sam saznala, najduzhoj ulici u Evropi. Ja i dalje mislim da je to totalna glupost. Meni Piotrkowska ne deluje uopste Evropski najduzhe. To mora da je u rangu Sajmonovih pricha da su Bitlsi snimali spotove na svakom coshku u Cambridge-u. Kad nemash shta da prichash strancima, a ti ih prvo lepo napij pa onda lupetaj. Dobijesh instant odushevljenje i zainteresovanu masu, koja se sutra nece secati shta je to trebala da google-uje.

Na kraju smo se vratili na pochetak. Iz protesta sam okrenula ledja ogromnom ekranu i zivkala caleta svakih 10 minuta. Em shto su izgubili, em shto kad mi stigne rachun za telefon ja vishe necu imati kucu kojoj mogu da se vratim.

Alis je juche imala ochajan dan pa je sve vreme grickala chokoladu. Bila je jednako prichljiva kao i uvek samo vidno iznervirana ponashanjem njenog dechka. Kazhe da su mushkarci neosetljivi, da stvari morash crtati, a kad to radish ti se osecash jednako glupavo koliko i oni, jer im nisi mama. Ili mozda jesi. Ne znam ko mozhe da bude neosetljiv prema tom narandzastom stvoru. Mozda treba da poshaljem besni e-mail njenom dechku i reshim se nervoze jucherashnjeg, a po svemu sudeci i danashnjeg dana. Svakako sam oduvek htela da pochnem neki e-mail sa: Ti mene ne znash, ali ja tebe znam.

Dejvid je pokushavao da me uteshi pa mi je svakih pet minuta pokazivao rezultate Djokovicevog mecha. Ja stvarno ne volim tenis. A dao je svoj duks Alis, da se ushushka. Divan je, kao neko dete sa ogromnim plavim ochima koje je progutalo matorog Shkotlandjanina hrapavog glasa sa uzasno tvrdim akcentom. Ja sam se nasmeshila na rezultate tenisa, a Alis je delovala zadovoljno shto je makar neshto greje.

Upoznali smo nove ljude iz drugog komiteta. Nasha ekipa je bolja, naravno. Oni su vec stigli da se ne vole i ogovaraju.

Na moje vec ochajno stanje, zbog Alis, fudbala i generalnog haosa u glavi, se prilepio i Aleks. Shvedjanin. Koji studira u Londonu. Ima onaj pravi posh londonski akcenat. Nashtreban naravno jer ne verujem da Shvedjani imaju pravi posh londonski akcenat. Sedela sam pored Ivane iz Zagreba, a preko puta su bile Jasna i Aneta, i on je doshao da se upozna i pita odakle smo. I prvi komentar mu je bio: Jaooo kako mozhete vi tako da sedite mirno za stolom, ja sam mislio da se ljudi iz vashih zemalja ne podnose i da se stalno svadjaju. Vashi gastarbajteri se stalno tuku u Shvedskoj medjusobno. Zar kod vas nije rat? Stvarno sam morala da izbrojim do milion da bi izbegla druge dve opcije koje su mi pale napamet. Da se polijem nekim benzinom i ritualno samozapalim ili da Aleks umre nekom uzasno bolnom smrcu. Kako neko mozhe uopshte da bude toliko plitak istog trenutka kad izgovori neshto vishe od svog imena i prezimena? Ove tri su cutale i gledale se. Kakva glupost i bespotrebno neprijatna situacija. Posle par ogromnih srkova mog ogromnog piva za zhivce, rekla sam mu da ne lupeta i da je bezveze sto shiri takve priche jer tako se stvaraju predrasude. Gospodin Pileci Mozak se samo nacerio i nastavio da pricha o tome kako se posebno Bosanci i Srbi u njegovoj zemlji ne podnose. Do tada mi je vec dovoljno zujalo u ushima da ga ne chujem. Samo sam nastavila u tishini da cepam po svom pivu sa sokom od malina.

Onda je Alis dobila poruku. Josh jedna tura detaljne analize mushkih mozgova. Josh jedna tura piva. Josh jedna Milka je napustila ovaj svet pod mojim i Alisinim zubima.

Pola puta do doma smo peshachili, pola tramvajem, polovichno zdrav zhivot. Alis, Aneta, Dina i ja. Ostali su se svi razbezhali na svoju stranu. Zezale smo se na rachun RnB pesama. Alis je recitovala Smack that sa najsnobovskijim engleskim akcentom. Mislim da se malo overdozirala onom chokoladom poshto je odskakala od zidova u jednom trenutku. Do doma vec sam se osecala parcijalno preporodjeno.

Spavala sam duzhe od 6 sati i sanjala neke totalne boleshtine. Nemam pojma shta se deshava sa ovom mojom glavom.

Danas sam shvatila da je ovaj profesor jednostavno lud. Ali ne luckast, ne caknut. On je lud. Za instituciju. Smislio je da napravim pored celokupne sistematike aktivnih galaktichkih jezgara i celokupnu sistematiku kosmichkog zrachenja visokih energija i vidim da li postoji neka korelacija izmedju te dve stvari. Naravno u to sve treba ubaciti i raspored sve materije odavde pa do 100 Mpc u svim pravcima. Ne znam da li je uopshte potrebno da spomenem da tako neshto nikad niko zhivi uradio nije. To zahteva ogroman shljakerski deo posla, oooogromnu statistichku obradu ogrooooomnog broja podataka koji se svi razlikuju te treba pored toga naci im i neki zajednichki imenilac i smisliti gomilu nekih kriterijuma prema kojim bi uopshte tako neshto moglo da se poredi. Nebrojano mnogo puta je tako neshto pokushano. Pandam tome bi recimo bila ona masovna opsednutost alhemijom i stvaranjem zlata. Jednog dana ce verovatno biti moguce, sada je to teshki SF. Zashto sam ja nabasala na budalu? Treba da napravim sopstvenu statistiku mog bavljenja budalama i plotujem na geografsku mapu.

Pitam se kad ce stvari postati jednostavne? Ok, bilo je zanimljivo Univerzumu, sad ajde da pojedemo po parche torte i malo iskuliramo. Oboma ce nam dobro doci, chini mi se. Ti oladish malo sa cunamijima, ja malo odmorim moj mozak.

Day 11

Inat je odradio svoje.

Pretrazhila sam sve kataloge i napravila kompletnu statistiku aktivnih galaktichkih jezgara i kvazara do 100 Mpc, ili kako sam saznala iz formule za konvertovanje u redshift, to dodje nekih 0,026 redshifta. Sad cu to da plotujem na nebesku sferu i to je to. Ne mogu da verujem da je mislio da ce mi trebati 7 nedelja rada?! Nebitno, mogu da pijem kafu na miru. Danas mi kancelarija mirishe na neku ogavnu kobasicu. Ja ne znam sta ti ljudi ovde renoviraju. Meni se vishe chini da trljaju podove nekim ogavnim kobasicama.

Ishla u suteren po kljucheve. Mislim da se plafon svaki dan spushta za koji centimetar ili ja i dalje rastem. Ili samo mrzim ovo mesto. U svakom sluchaju, dok sam juche chekala da se lift-puzh spusti u suteren naslonila sam se i... propala. Zveknula u prostoriju koja je kao nastavak lifta?! Ok, stvarno sam mislila da cu se shlogirati. Lift ima dupli zid. U drugom delu lifta nema sijalice, mrkli mrak, stoje neka metalna kolica samo. To valjda sluzhi da se proshiri zapremina lifta kad vuku neke mashine negde. Mada ja ovde nisam videla nikakve mashine, tako da mozda vuku i radoznale studente da im cheprkaju po mozgu. Nisam sigurna da uopste zhelim da znam. Danas koristim samo stepenice i ne pijem nikakve kafe koje nisam sama skuvala.

Juche smo otkrili chitav jedan paralelni univerzum u ovom gradu. Manufaktura. Sredjeni kompleks prastarih fabrika, crvenih, naravno. Kao mali grad. Ima sve. Chak i plazhu!!! Jedan deo je pokriven peskom, sa sve palmama?! Ok, Poljaci jednostavno nisu normalni. Ovde je uglavnom retkost videti terasu koja se nije nekom vec srushila na glavu, a onda chitav jedan deo grada koji je prebrutalno sredjen?! Oni nisu chuli za sredinu. Suvi ekstrem.

Bukvalno smo ceo dan proveli tamo. Zhenski deo. Ova dvojica su u svom pabu svaki dan ceo dan, jedu pomfrit i bulje u ogromni TV. Mushkarci ne menjaju svoje navike kad promene geografsku shirinu i duzhinu. Njih jednostavno boli uvo.

Nashla sam Costa kafu, odushevila se kao malo dete i u sebe slila pola litre moche. Posle mi se vrtelo u glavi jedno pola sata. Kofeinski shok, ali vredelo je. Nakupovala sam previshe Nestle kokos parchica raja. Moooozda sam se malo navukla na to.

Skontala sam u radnji da na svim cigarama stoji zalepljeno ono "pushenje ce te ubiti" iliti "pushenje zabija" na Poljskom. Zabija. Veoma slikovito. A na drugoj strani neki ogromni tekst. Pitala sam ove iz doma da mi prevedu. Pishe neshto tipa: ako pushish tokom trudnoce to jako shkodi tvom detetu. Kazhu da otkad su to pocheli da lepe na cigare sve manje i manje ljudi pushi. Izgleda je najbolji nachin masovne manipulacije Katolicima da u pretnjama i upozorenjima pominjesh njihove bebe-Katolike. Ni to ne pishe ni u jednom vodichu. Ne znam samo kako se papa uklapa u sve to, ali dobro.

U chetvrtak nas vode na neki "progresivni rok koncert". Citiram Jana, koji sam sebe zove Johnny. Ljigavi predsednik mog ogranka IAESTEa ovde, sa ljigavom jarecom bradicom, pravi onaj udzbenichki primerak perverznjaka. Ja s njim ne bi ni do coshka ishla, da se ne lazhemo. Ali idemo svi, jer smo "progesivni". Ako je to drugi naziv za Disco polo, a ne bi me chudilo, bice vrlo zanimljivo. Navodno, neki njegovi prijatelji sviraju. Prvo, ne verujem da ima prijatelje, a i ako ima neke verovatno su prezauzeti prelivanjem sumporne kiseline po greshnicima u paklu da bi imali bend. Jan naravno zahteva da ga svi zovemo Johnny. Kao lakshe je strancima da izgovore. To je najveca glupost ikada, svi savrsheno znamo da izgovorimo njegovo ime. Bolesnik.

Danas utakmica. Da mogu da nadjem neku farbu za lice okrechila bi se u trobojku. Ovo je jedina situacija u kojoj to mogu da uradim a da se ne osecam kao kompletni debil.

Odoh se josh jedno dva sata praviti da radim neshto. Moram da nadjem neki miris za ovu prostoriju poshto pochinje da mi bude opasno muka od ovog smrada. Ne znam gde je nestao onaj lepi miris Poljske od prvog dana. Izgleda sam pochela da se navikavam. Moracu svima da javim da ako pochnem da pricham o bebama neko lepo sedne na voz i dodje da me ubije.

Day 10

Na poslu sam. U prevodu sedim kao debil od deset ovde i surfujem. Chitam nasumichno stvari na netu i gledam lepe slichice.

Juche sam objasnila ovom geniju da ja nemam pojma sta on ustvari zheli da ja uradim. Ubedjena sam da te njegove ideje o pretrazhivanju tih ogromnih baza podataka nisu ni njemu jasne. To je totalna glupost ako nemash neki cilj i plan. I lepo sam mu rekla. I on se ponovo ponasha kao debil. Makar u ovoj kancelariji imam net. Josh mi je rekao neshto u fazonu kao da on vidi da se ovo meni ne radi, ma neeeemoj. Bila sam maksimalno ljubazna. Maksimalno. I vishe mi se plakalo nego svadjalo, i on opet nastavlja po svom. Poslala sam mail ovim lokalcima iz IAESTEa, jer ochigledno ne vredi da ja pricham s njim.

Juche dan kako je pocheo mislila sam stvarno da ce biti klasichan horor-pochetak nedelje. Medjutim, posle savrshene slatko-kisele piletine kod Kineza, za koju me boli uvo ako nije piletina nego je pre mog tanjira mjaukala jer je bilo previsheee ukusno, nas zilijardu se zashtekalo u neki preslatki pab. Sad nas u domu ima komada 6, plus organizatori, plus josh neka IAESTE masa... Pivo, zezanje. Chitali Alisin rechnik fraza koje svakome trebaju u Poljskoj. Medju njima ima i: mislim da sam trudna, ozheni me, slatka mala zhabo (tepanje?!!)... to je bilo urenebesno. Slushati Dejvida sa njegovim uzasnim Shkotskim akcentom kako se dernja na Poljskom "Moja beba ima 20 kila".

Pojeli neki djavo na putu do kuce. Lichi na giros najvishe, boga pitaj sta je to. Znam samo da u ovoj zemlji josh nisam videla ni jednog goluba ni machku a da hrane, te jeftine, ima na svakom coshku.

Peshachili, odbili se od hodanja. Mora se zhiveti zdravo! Sagoreti kalorije od masnih Kineza!

Doshla u dom i odvukla se do Admina po ruter da Aneta i ja mozhemo istovremeno da koristimo net. Trebao je da mi sredi neka 3, 4 kabla ali me onda pustio da probam sama jedan da nabudzim. I zamalo pa da je uspelo. Odsekao je moju brljotinu i namestio to za pola sekunde. Ne znam ti ja s kablovima brate. Mada to mi je najuspeshniji poduhvat u ovom zemlji. Zamalo-kabel.

Sedeli kod njega, prichao mi o tom domu i svemu tome. Pre par nedelja neka crnkinja je na mrtvo ime isprebijala svog dechka iz Kazahstana. Kazhe da su ujutru ribali krv sa hodnika da obezbedjenje ne vidi haos. Fini neki ljudi. Pored toga, u domu imamo i prostitutke. Tipa na svakom spratu. Da se odushevish. Sva sreca pa ne moram da pipam kvake jer mi ljudi otvaraju vrata inache bi morala da nosim alkohol sa sobom i dezinfikujem sve redom. U Poljskoj ima i neshto tipa e-bay za naruchivanje zhena. Imash lepo fotku, opis, cenu i telefon. Divota.

Krenuli po pivo i neku chokoladicu i kao ajd da mi pokazhe Tesco ogrooomni koji radi ceo dan celu noc. Ishli autom poshto je Bogu iza tregera, tako da ga ni ne mogu koristiti osim kad me neko vozi. Kad kazem neko mislim Admin, ne znam nijednog drugog vlasnika kola. On je danas imao ispit opet. A zamlacuje se samnom. Osecala bi se loshe, ali odlichno se zabavljam i on se stalno cereka tako da kontam, sredice on te ispite vec nekako. Kupila "sok". Tako ovde zovu neko pivo sa jabukama. Savrsheno je i boli me uvo shto je "zhensko" i shto ga Adminova mama koja ima 50 godina voli ima savrshen ukus i miris, to je jedino bitno. Naterao me da probam neke Nestle chokoladice sa kokosom, i odushevljena sam. Kao rafaelo, mozda chak i bolje!!! Prichali smo o svemu i svachemu i tome shta ovde uche u shkolama i kako i oni prestaju da se bave opshtom kulturom i samo se usmeravaju na jedno. Dodushe iako je IT master, Admin zna gomiletnu stvari o Poljskoj poezijiji i piscima. Poljske pesme zvuche savrsheno.

Zaglavila sam do Boga pitaj kad i kad mi je sat zvonio jutros doshlo mi je samo da ga zafrljachim kroz onaj prozor i da se okrenem na drugu stranu. Shto da ustajem za ovaj skrnavi posao?

Otkad sam doshla, svaku noc sanjam neke snove koji su haos natripovani. Ne mogu da se setim puno stvari, ali kad se probudim ostane mi josh dugo taj chudni osecaj. Trebalo bi da nateram sebe da zapamtim shto vishe mogu chim se probudim jer mi jako brzo ispari sve iz glave, a imam osecaj da ima nekih bitnih stvari. To cu sutra. Poshto cu danas da poludim, dam otkaz, zapalim zgradu, zapalim sebe. Nadam se da ce mi oni organizatori odgovoriti na mail vec jednom i reci - ma ne morash vishe da idesh, uzhivaj u Poljskoj i chitaj i uchi neshto shto te zanima u biblioteci. Ili da ce mi dati neki drugi, bolji, posao, gde god, shta god.

Uzasno mi je hladno, ruke su mi u minusu i plave. A napolju deluje kao da je najsunchaniji i najtopliji dan otkad sam ovde. To u ovoj zgradi nesretnoj kao u frizhideru. Od silne ljubavi i toplote. Kako da ne.

Sutra Srbija igra protiv Australije. Idemo svi u centar da se deremo kao manijaci. Verovatno cu se samo ja derati, ali svi su rekli odmah da hoce da idu kao podrshka.

Dina, druga nova devojka iz Hrvatske je skroz super. Deluje kao ljudi kod kuce. Jakooo mi je drago shto smo formirali malu Ex-Yugu ovde (minus Crnogorci i minus Slovenci, ali skoro pa su svi tu), makar znam da ce uvek biti neka budala koja hoce do grada da otpada.

Josh samo 51 minut i mogu da idem nazad u dom. Joooj vreme, ajde prolazi. Planiram da skuvam karbonare shpagete, poshto sam nakupovala sastojaka i da se najeeeedem i odspavam jednu partiju pa posle u neku shetnju ili konachno na taj dzoging, planiram to vec nedelju dana. Onda sebe da pochastim nekom chokoladetinom. Mozda onim savrshenim Nestle od sinoc. Mmmmm zdrav zhivoooot.

Day 8 and 9

Stvari postaju... komplikovanije?

Doshla je Aneta iz Makedonije i cimerke smo. Ok je to, ali taman sam se navikla da budem sama i da mi odgovara da budem sama, i sad treba opet da se navikavam... i baaaah. Ali eto, ok. Ona je fina i znam je od ranije tako da nije previshe chudno, plus mogu da trabunjam na chistom srpskom shto nije tako loshe.

Pokushavam da uspostavim neki ritam.

Juche sam sa Alis bila do crkve. To je deo pravljenja ritma. I tamo je mirno i bez telefona i laptopa mogu da razmishljam u tishini dva sata. Imaju Katolici neke chudne obichaje. Izmedju ostalog drzhe se za ruke. To je nekako slatko i u isto vreme ne bash slatko jer sta ako stojish pored nekog gubavca? I ljudi koriste svoje ruke u razne svrhe. Uh, bljaks, ne zhelim o tome da razmshljam jer hocu i dalje da idem sa Alis u crkvu.

Skupili se posle toga, Dejvid i Atul sishli do mene pa smo kuvali shpagete u crvenom sosu sa povrcem i tunom. Njaaaaaam! Atul ne zna da kuva i nikada u zhivotu nishta nije skuvao do juche. Alis ga je naterala da sve lepo on uradi, jer je sramota da ako mu umre zhena sa 60 godina ne zna sebi jaje da napravi. Poshten obrok skuvan u mojoj sobi, prosto da ne poverujesh kako se stvari promene za nedelju dana.

Ostatak dana sam tako lepo otpala od lenjosti da je to fantazija. Uveche gledali film Shutter Island. To me istripovalo do neba i nazad. Stvarno sam mislila da ludim, mozda od neispavanosti ili... ne znam. Sidjem do sobe da uzmem pivo, gurnem kljuch u vrata i on nece da udje!!! Pomislim, ok poludela sam. Ovo je moja soba, moj kljuch ali ja sam neki ludak. I neko krece da otvara vrata. Noge mi se odsekle. Aneta, stigla. Preeevelik trip. Popila pivo, da popravi stvari. I naravno nisam mogla sa zaspim do nekih 5. A sat za posao je zvonio u 9.

Glupi, glupi posao koji moze da obavlja prosechno pametan majmun. Sedela sam tamo kao degenerik 4 sata, chak se i uspavala, dva puta. Posle sam otishla da pricham sa profon, u fazonu il' davaj neshto drugo ili ja odo'. Stvarno ne mogu da se zaglupljujem tako. Videcemo sta ce sad biti.

Chekam 6, imamo sastanak IAESTEa. U kineskom restoranu!!! Slatko slana piletina mmmm... vec osecam kako stomak igra salsu od srece. Doshla je i neka devojka iz Hrvatske pa kao da se svi sakupimo, i najedemo. Akcenat na najedemo. Mislim da sam smrshala.

Dogovorila se sa Adminom da idem s njim u crkvu u nedelju. Rekao je neshto u fazonu ne zna da li ce biti tu, ide kuci. Bog zna kakvu sam facu slozhila tuzhnu, pa je rekao da ce ostati. Ako taj chovek okine ovu godinu i posvadja se sa roditeljima, znam kome mozhe da zahvali.

day 7 after midnite

Prekasno je za nes tako da sam preshla na cedevitu. Cedevita je esencijalna stvar u Poljskoj jer njihova flashirana voda ima ukus Domestosa. Makar mislim da Domestos ima ovakav neki ukus.

Zashto sam opsednuta Domestosom? Mozda zato shto sam ceo dan danas ribala kupatilo i kuhinju i nadisala se nechega sto se zove "Kamen i rdja". Bilo je dovoljno jeftino, i zvuchalo dovoljno efikasno. Progorelo je kroz rukavice!!! Kupila sam i krsh sundjera, chetki, metalnih gluposti za ribanje i kojechega. Osvezhivach vazduha! Miris orhideje! Promenio mi je zhivot!

Otishla sam sa Alis do Real-a, uber mega giga supermarketa i kome mozes da kupis apsolutno sve. Verovatno i radnike. Kupila sam krsh stvari za chishcenje i hranu. Ne mogu svaki dan da se vuchem po restoranima, bankrotiracu! Poshto su mi doneli resho, i valjda ce mi dovuci i nekih sherpi, pochecu lepo sebi da kuvam. Alisina docimerka ima frizhider pa se grebemo od nje. Kupila sam krsh stvari. Pelat, preliv bolonjeze, integralni pirinach, integralne shpagete, Fitness Nestle musli za doruchak, paradajiza, luka, jabuka, namaznih sireva, pola kile neke salamice koja je delovala preukusno, crnog hleba, sireva u krishkama... svega i svachega! Drzhala sam se podalje od slatkisha i chipseva, to cu skroz da izbacim osim tipa kad se nadjemo na ovim kucnim zhurkama.

Jedva sam dovukla do doma sve shto sam nakupovala. Ruke su mi unishtene.

Mislila sam da sve oribam i onda da sebi skuvam neki kul ruchak ali posle ribanja koje je trajalo 3 sata samo sam zveknula tri sendvicha i pivo. Mrzelo me da se mrdam a i toliko sam bila dovidjenja od svih isparenja, samo sam se cerekala.

Kuhinja i kupatilo su najprljavija mesta koje sam ikada videla! Zhelim da zaboravim sve shto sam danas oribala i sastrugala sa lavaboa, poda, zidova... FUJ! Malo je reci ogavno. Pobacala sam toliko djubreta... mislim da toliko ne nadjubrim kuci za mesec dana! Ja ne znam kako su ljudi koji su ovde bili pre mene mogli da zhive u ovakvim uslovima!!!

Kupila sam i krsh mirishljavih sveca, mirishu na sumsko voce, i crvene su pa se lepo i uklapaju uz sobu i kupatilo. Ovaj prostor pochinje da lichi na neshto... neshto shto nije koncentracioni logor.

Sad imam i tanjir, pravi porculanski, nozh, kashiku, viljusku - sve po redu! Jedva chekam sutra da pojedem neku supicu i pastu sa pelatom i tunom mmmm... savrsheno.

Posle shopinga i ribanja, otishli sa mushkim delom do paba da pogledamo utakmicu, popijemo pivce. Svi smo se navukli na fudbal! Bog zna zashto... Verovatno nam je samo fino da se socijalizujemo i ne budemo u sobama. Naruchili i krsh pomfrita, dobili popust na ISIC karticu, ma savrsheno.

Onda nam je Atul prichao o njegovom studenjaku u Indiji. Ja sam se bukvalno valjala po podu. Njemu je ovde sve divno, a sada mi je konachno jasno i zashto. U njegovom domu, on ima krevet ZABETONIRAN za patos. Betonski sto!!! I stolicu. A u WCu nemaju WC sholje nego one nesretne chuchavce!!! Nema ormar, nema nishta od drveta!!! Sve je betonchina, kao u prokletom zatvoru!!! I inache on je na prvoj godini imao problem sa kolenima poshto se povredio i chovek je zaista morao da kupi one plastichne proteze koje ti drzhe kolena kad ih izlomish da bi mogao da ide u prokleti WC!!!!!! I sta ako dodje kuci pripit?!! Shta onda?! Indijska hrana, paaa svi znamo kakva je Indijska hrana, sta ako pokvarish stomak?!!! CHUCHAVAC ZABOGA MILOGA? Zar nisu, kad vec tako vole beton, mogli da izliju jednu kocku eto chisto da ne lebdish iznad rupe u WCu?!!

A inache on ima kod kuce svog kuvara i spremachicu i sluge, nije da je neka nulta klasa, tako da nije da zhivi u nekom debilnom domu za siromahe, to je kao ok dom, taj sa chuchavcima! U chemu je fazon? Trudi se u zhivotu, uchi uchi sine da jednog dana dobijesh WC sholju?!

Kazhe da je bukvalno jedva chekao raspust samo zbog toga! Tipa mama, tata, chekajte sekund idem prvo da zagrlim moju WC sholju. To jednostavno nije humano.

Alis i ja smo iz paba chim se utakmica zavrshila skoknule do benzinske po pivo. Pijemo neko pivo sa jabukama i kojechim i skroz je ukusno. Nauchila sam da ga otvaram parchetom papira! Ha! Josh malo bespotrebnog znanja! Zashtekali se kod mene u sobu. Slushali josh malo pricha o Indiji, onda pljuvali Amere. Tu se svi slazhemo.

Preumorna sam. Uspela sam da se isecem na svoj novi nozh. Ruke su mi utrebljene od tog sredstva sa ribanje. Ledja ubijaju... Mislim da sam smrshala jer mi nove, uske farke spadaju! Jeees! Sutra kuvam. Uzivam, chitam knjigu, spavam do 12!!! Aaaah kako dobar osecaj, produktivnosti i srece, i ponosa, sto sam ribala, prezhivela i snashla se sama samcijata. Totalno sam sposobna za zhivot. Gore od ovoga teshko da mozhe. Prljavije, sigurna sam, da ne mozhe. Uuuuh grozne slike naviru, odoh da gledam Sex i grad i zaboravim na prljavshtinu i "Kamen i rdju". Moram baciti tu glupost u kantu.

Day 7

Kakva zhurka sinoc!!!

Skupili se svi kod mene. Jasna donela rakije. Nakupovali piva i grickalica. Srbija pobedila Nemce, pa smo nas dve organizovale zhurku u mom domu! Muzika, grickalice... U jednom trenutku svi smo se toliko derali sa svim mogucim Engleskim akcentima da sam mislila da ce mi glava puci. Ne secam se kad sam se toliko cerekala! Nil i Alis, haos! Shkotsko-irsko tovarenje! Kao kod kuce! Inache me to obichno brine, to koliko daleko mozes ici sa tim toverenjem kad su u pitanju ljudi koje ne znas, i nemas pojma da li ce ih i sta uvrediti... S ovima, mozes da ides doooo kraja!

Pozvala sam i Admina, mislim da mu je bilo odlichno. Probao je rakiju. Mal' umro nije. Eto vam vasha votka Poljaci, mislite da ste jako kul. E shipak! Bosanska rakija od krushaka je objasnila!

Atul je raskinuo sa devojkom koja je Bogu iz tregera u Indiji, jer mu se gubila kako je ne zove dovoljno! Pa zaboga, on je na drugom kraju planete i vec je puk'o para i para na to telefoniranje, i nije dosta? Onda smo odluchili da ga napijemo. I bogme, ubio se. Zveknuo je gomilu rakija, piva i na kraju neko vino od vishanja od 18% alkohola koje je Alis izvukla iz frizhidera. I onda mu je bilo muka. Bash bash. Jadnichak. Makar sad moze da se oseca loshe sto mi je peglao u kupatilu, a ne oko toga sto vishe nema devojku. Sta ce mu devojka kad imamo rakije?!

Niko nas nije opominjao, niko nije odregaovao sto je krsh ljudi koji nisu iz doma ostalo do ujutru, niko nishta! To je takav plus za ovaj Zoo! Na bilo kom drugom, civilizovanom mestu izbacili bi nas kroz prozor, sve komplet.

Tek kad su svi otishli sam skapirala koliko smo stvari popili i pojeli jer mi se patos od sobe uopste nije video od djubreta! Pokupila sam sve to u kese iz Tesco-a i zveknula u neki ormar u hodniku. To mi je kanta, boli me uvo, nije da ce bilo kome smetati. Sigurna sam da ako neko rikne u ovom domu samo ga gurnu pod krevet i kao, sleeedeci. Jutros sam otvorila taj ormar, i o moj Bozhe kako samo smrdi. Moracu da se nekako otarasim tih kesurdacha a sramota me da vuchem taj smrad kroz ceo dom. Josh ce neko pomisliti da sam sve to ja zasvinjila. Bash fino. Nije da imam teglu pred vratima!

Posle chishcenja sobe samo sam se stushtila u krevet i obeznanila do Alisine poruke od pre sat vremena, hocu li chaj i kolachice. Ju, da li hocu! S njom ne mogu da prestanem da pricham! Kao da je znam hiljadu godina, kao kokoshke smo, haos. Dogovorile smo se da se posle jedne duge partije tushiranja nadjemo i odemo do nekog supermarketa koji sam otkrila juche kad sam se zagubila.

Planirale smo neki piknik ali je vreme nekako bljakasto pa cemo to ostaviti za bolji neki dan kad mozhemo i da se malo przhimo na Suncu. Iako za nju to znachi opekotine 3eg stepena jer je bela kao sir.

Ova Poljska postaje bash bash zanimljiva! Samo je bilo potrebno naci josh jednog Balkanca sa rakijom, i malo pokrenuti ljude. I to je to! Bash sam ponosna na sebe, izdrzhala sam nedelju dana i uspela da se ne ubijem.

Day 6

Nauchila sam da volim nes sa vodom. Inache je uvek pravim samo sa mlekom i bacala mi se pegla od vodene nes, sad smo vodena nes i ja prijatelji kakvih nema. Mirishe mi tu pored laptopa savrsheno. Imam svoj mali ritual. Otvorim prozor, skuvam kafu i kuckam blog. Danas imam i neke presavrshene kolache iz poslasticharnice Dyblaski. Svezhe veliko pakovanje kolachica koji se tope u ustima mmmmmm. Vredeli su svaki potrosheni zlot.

Danas sam ishla sa Jasnom da kupi laptop. Ona je stvarno gora od mene. Ustvari ja uopshte ne kukam drugim ljudima, nego se uglavnom cerekam svojoj trenutnoj situaciji. I osecam se odlichno. Ona je toliko odlepila, a u boljem je smeshtaju, ima cimerku, kuhinju i savrsheno kupatilo, da je naterala svog dechka da pozajmi 500 maraka i smisli kako ce se dovuci ovamo. I posto nije ponela laptop, a nije joj dovoljno da ga pozajmljuje od cimerke, danas je kupila jedan. Ali dobro, ako ce je to usreciti. Dala je 1300 zlota za osecaj koji sam ja platila 7. Toliko je koshtala ova kutija kolacha a otvoren prozor i nes koju sam ponela od kuce su za dz.

Otpale su mu noge od hoda. Uspela sam da sednem u pogreshan voz i zavrshim negde na kraju sveta. U nekim blokovima ogromnih zgrada, sharenih, u pastelnim bojama, koje deluje kao losh pokushaj da se zamaskira opshteprisutni komunizam. Fleka ljubichaste, roze i zelene ne mogu da pokriju crvenilo, ma sta oni mislili. Nekako sam se ipak dogegala do grada.

Posle vishe sati potrage za laptopom sele smo na klopu u Green way. Uh kako mi je leglo to pohovano povrce u nekom indijskom sosu i piramida salate, i kafa iz cafe heaven-a.

Usput smo pratile utakmicu. Ne znam zbog chega ali u meni se javi neki prejak patriotski osecaj kad god odem iz Srbije. Kuci je uglavnom pljujem, ali ovde... Drala sam se kao majmun kad smo Nemcima uchachkali onaj jedan gol, svi su me gledali kao Marsovca. Inache nit pratim fudbal, nit me zanima. Otkad sam ovde skroz mi je normalno da zasednem u pab sa pivom i gledam u ogroman ekran i nerviram se i derem. To je od Poljskog vazduha ili tako neshto, malo sam pobrljavila.

Fotoaparat je poludeo opet. Tj. moj komp. Ili kabel. Ili chitach kartica. Ne razumem stvarno shta tu ima da bude tako komplikovano. Odnecu Karolu da mi to namesti stvarno ne mogu da se batrgam s tim, pochupacu kabel zubima i pojesti cardreaded stvarno. Fotoaparat nije moj, ali da jeste on bi leteo s ovog chetvrtog sprata.

Pochela sam da srecem ljude koje poznajem po ulici. Ha! Nek mi neko kazhe da ne znam da se adaptiram na nove sredine!

Vecheras valjda ovi iz drugog doma dolaze do mene. Pa cemo da se skupimo, odemo do Tesco-a, navuchemo hrpetinu piva, Jasna ponela rakije, da se proslavi pobeda! I da se svi lepo utrebe. U nashem domu mozes zveknuti mjuzu, imati gostiju koliko 'oces, lomiti, koristiti pozharne stepenice umesto WCa, sta god ti padne napamet. Pochnjem da volim ovo mesto.

Inache, josh prvog dana primetila sam ispred skoro svake sobe teglu sa nekim chudnim sadrzhajem unutra. Alis me isto pitala u chemu je fora i da li je to neki Katolichki obichaj ili Bog zna sta. Rekoh nemam pojma, ti si Katolikinja, reci ti meni. Bilo mi bezveze da se saginjem ispred tudjih vrata i buljim u teglu jer znajuci moju srecu vlasnik tegle bi se sigurno nacrtao iznad mene. I onda sta? Izvini sto ti buljim u teglu? Dovoljno je sto sam nekom polugolom nesretniku upala u sobu juche kad sam trazhila Atula i Dejvida i promashila sprat.

Danas nisam mogla da izdrzhim i chim sam nabasala na teglu proverila sam njen cudnovati sadrzhaj. Njima to sluzhi kao prokleta pepeljara! Nocu kad se svi skupljaju po hodnicima bacaju pikavce u te tegle! Odvratno je! I to unutra nije voda nego sipaju neko ulje!!! Zashto zaboga?! Boje se da ce pikavci da izazovu pozhar u nashem lepom domu?!

Kad smo kod pozhara danas sam nashla protiv-pozharnu kutiju. Da, kutiju. Ne crevo, ne onaj crveni djavo za gashenje vatre, nego kutiju. U njoj je bilo nekada crevo sada stoji jedna crna voshtana bojica. Sta, zaboga, da radim sa crnom voshtanom bojicom kad krene da kulja vatra?! Da je zabijem u oko?! Ko zna kome je, i za sta trebalo to crevo. Mislim da zaista ne zhelim da znam posle susreta sa ovim teglama.

Grozna stvar kad si sam je kad ti nes upadne na pogreshnu stranu i pochenesh da se gushish nema nikoga da te potapshe po ledjima. Upravo mi se to desilo. Uzasno. Pitam se kako ljudi koji zhive sami prezive kad ih zasvrbe ledja negde gde ne mogu da dohvate?! Da li posle par godina zhivota u samoci postanesh ultra fleksibilan i mozes da se pocheshesh gde god?! Ili jednostavno kupish neku spravu za to? Shtapinu koja je nazubljena na jednom kraju. Zamishljam tu sliku i krajnje je uznemirujuce. Kao, e drzhim svoju shtapinu pored stola, neshto me svrbi op op op. Majko mila.

Moram popraviti ovu situaciju s fotoaparatom, mogla bi sad otici do Karola jer ne znam da li on negde izlazi posle. Mislim da mi je rekao da je uglavnom tu po domu i da ga klubovi smaraju jer mrzi Disco polo gluposti. Moram ga naterati da me vodi jednom, chisto zabave radi. Neshto me mrzi da se mrduckam, noge me opet odbijaju od bola. Dosta shetam, to je zdravo. Josh uvek nisam ishla na trchanje, ali to mi stoji u planu... mozda sutra? Ili malo sutra.

Day 5

Prosto ne mogu da verujem da je proshlo vec 5 dana!

Sinoc smo ishli do drugog doma. Njima chistachice chiste kupatila. Mozhesh jesti sa poda. I s mog mozes jesti. Shirok izbor bakterija, virusa i drugih mikroorganizama. Pretpostavljam da ima isti ukus kao neka Indijska kuhinja. Zachinjeno, fino. Problem s ostajanjem napolju su vozovi koji idu do nekih 23. Posle toga da bi doshli do nasheg doma od drugog treba nam oko sat vremena i to brzog hoda. A ja nemam nameru da placam nekom taksisti da me odere kao jarca.

Pored drugog doma ima neki brutalni supermarket pa smo svartili, kupili par piva i chipsa i chokolaaaada. Ceo jedan red chokolada. Mislila sam da cu zaplakati, stvarno. Nil nam je skuvao vecheru. Rizha prelivena sosom od paradajiza sa povrcem i piletinom. Neshto fino, toplo i mirishljavo za pojesti. Alis i ja smo olizale tanjire i bukvalno se zadihale kao da se pentramo na deseti sprat od brzine kojom smo slistile hranu. Jedno hiljadu puta sam rekla hvala i to sam zaista mislila, stvarno mi je trebalo nesto lepo kuvano da stavim u stomachic.

Vratili smo se u nash dom, a ja sam sachuvala jedno pivo i chokoladu da odem i obidjem druga Admina. Ispred njegove sobe je vec bila pijanka i njih par su slistili bocu votke. Jedan od prisutnih je bio toliko dovidjenja da me je jedno 20000 puta pitao kako se zovem, i onda opet zaboravio. Otpadali smo po hodnicima i kod Karola u sobi do nekog doba i otishli u shetnju. To mi je bash prijalo. Napolju je uveche bash bash hladno i onako skroz osvezhavajuce. Sinoc je ipak bilo malo prehladno ali na svu srecu moj drug vodi rachuna o meni pa mi je prebacio njegov duks preko ledja. Rekoh vec, ovi ljudi su jako ljubazni i svi su dzentlmeni. To mi je tako chudno i novo.

Zaglavila sam do kasno i samo se stushtila u krevet. Sanjala sam Novi Sad i gomilu nekih nepovezanih stvari, ljudi i mesta. Na svu srecu nisam radila jutros pa sam se odvalila od spavanja do 12.

Jutarnja kafa. Otvoren prozor. Treshti mi mjuza sa laptopa. Dugo tushiranje zhmurecki jer ne zhelim da vidim stanje kupatila, samo zhelim da se otushiram i osecam chisto 5 minuta. Stavila aparat u torbu, mapu Lodja i mesechnu, uhvatila voz i krenula u obilazak. Prepeshachila sam Bog zna koliko kilometara. Ovaj grad je jedno bash chudno mesto. Taman oformish neko mishljenje i on se transformishe u neshto sasvim drugachije.

Izadjem iz voza, pogledam oko sebe i pomislim, choveche koliko vas je ubio ovaj komunizam. Oribajte ove zgrade, zaboga! A onda opet, zgrade su prelepe. Pasazhi su zastrashujuci. Nisam ni smela da zavirim u svaki jer sam ochekivala da mi se neshto stushti na glavu.









Onda samo pola sata hoda i nadjem se na sasvim drugachijem mestu. Ogromna crvena zgrada na kojoj pise Galeria Lodz. Ok, mogla bi da bacim pogled unutra. Stvarno mi treba da vidim neshto lepo na zidu, sto nije budj. Ulazim i pomislim da se neko ozbiljno zeza. Unutra je prokleti Delta city! Shoping centar! New Yorker, Esprit, Pull and Bear, sve po redu. Sve shljashti, sve novo novcato, ljudi namirisani, uzhurbani.






Josh desetak minuta hoda i nalazim se chini mi se na pochetku starog Jevrejskog geta. Ljudi i zgrade su iste boje. Sivo. Crno. Poneka zelena zgrada, obrasla u brljen, do pola urushena. Voce se prodaje po ulici iz gajbi. Asfalt usijan, osecam kako me przhi kroz sandale. Kao da svakih pola sata prolazim kroz neki portal u drugu dimenziju.




U neko doba sam vec umrla od gladi i vratila se u Piotrekowsku. To je ulica tipa Zmaj Jovina ili Knez Mihajlova. Samo sto je dugachka par hiljada kilometara. Nemoguce je prepeshachiti je celu za jedan dan. Danas je napolju bilo vishe ljudi nego sto sam videla prethodnih dana. Izgleda se chetvrtkom ne prave mali Katolici, ili tako neshto.

Sela sam u Green way. Zvuchalo je zdravo. Pojela integralnu palachinku sa hrpetinom salate i osecala se odlichno. Nashla se sa Jasnom, popila toplu chokoladu i stvarno se prvi put otkad sam ovde osetila fantastichno. Bole me noge, obrazi su mi crveni od Sunca koje je danas przhilo kao blesavo ali popila sam svoju toplu chokoladu i briga me za sve.

Za vecheru smo se svi nashli, zashtekali u bar u kome pushtaju Svetsko na velikom ekranu, naruchili pivo, navijali za Argentinu i pojeli pizzu. Mislim da je svima drago kad se tako skupimo za klopu, valjda svima to nekako onda podseca na kucu.

Alis je zvanichno najsmeshnije narandzasto bice na planeti. Neverovatno je zabavna i apsolutno sve sto ispricha me natera da se zagrcnem od smeha. Planiramo da pravimo neki piknik u parku, tu blizu doma. Mislim da nikome nece smetati da nashe charshafe koristimo za to.

Mislim da mi sleduje jedno dugo tushiranje zhmurecki (to je posebna disciplina, kao trchanje sa preponama). Jedna topla nesica i mozda malo procunjam po domu da vidim sta radi ekipa. Kako mi je drago sto me ovako bole noge konachno se osecam produktivno i dobro. Sad cu samu sebe da zagrlim!

Dobrodoshli u Crvenu sobu 409b u Zoo-u...

Sa vashe leve strane, kuhinja !





Kakva je to kuhinja bez ventilacije...




Sa vashe desne strane... Kupatilo.






Kevetac i posteljina...



Jastuk zasluzhuje jedan prvi plan...

Day 4

Pijem vruci nes i jedem slatku perecu. Da, SLATKU. Umesto rastopljene soli po pereci je rastopljen shecer. Imam ketl!!! I ketl koji je zasluzhan za toplu nes i perecu i jastuk i jastuchnicu mi je donela Gosia moj andjeo chuvar u vidu Poljskog studenta hemije.

Bilo bi super da je vruci nes od mleka ali jutros mi se pokvarilo ono sto sam kupila pre neki dan. Shteta. Izgleda moj prozor-frizhider i nije bash najbolja ideja. Od danas cu stvari koje kupim drzhati kod Alis u frizhideru njenih docimerki, tu niz hodnik. I onda cu piti vruuuci nes, sa mlekom. Ooooo da!

Odem na posao. Smaram se kao majmun. Dao mi covek te neke fajlove koji su samo nizovi podataka da ih sortiram ali to nece ni da se otvori kako treba, a on nema odgovarajuci program a ja nemam nameru da radim u Notepadu, zaboga miloga. Tako da ne idem na "posao" do ponedeljka. I preeeesrecna sam zbog toga. Ono je zaista kao da me ona Homerova ptica za pritiskanje entera kljuca u mozak. Ustvari osecam se kao ta ptica.

Danas je toplije. Sunce ulazi kroz ogromni prozor i udara mi tacno u lice i jakooo prija. Povremeno prodje oblak taman da se bash ne sprzhim ko budala. Vreme varira kao i moje raspolozhenje. No od danas se trudim da ga drzim na vishem nivou. Pochecu da meditiram i da trchim. Danas sam jela paprike zbog vitamina C, za ruchak. Paprike i hleba. Ne zvuchi previshe otmeno ali je odlichno. Ova slatka pereca koju sad umachem u kafu je doshla kao kec na deset. O jastuku i jastuchnici necu ni da pricham. Kao da je Bozic danas.

Dobila sam i kartu Lodza od Gosie, a posto vishe, Bogu hvala, ne moram na skrnavi mi posao, sutra ustajem rano ujutru i krecem u obilazak. Taman imam 5 dana da sve lepo skapiram. Sinoc smo peske doshli iz centra jer ovi moji iz doma nisu cmizdravci da idu taxijem kao ostali nego koriste te svoje noge. Ostali su bili zapanjeni sto idemo nocu peske. Kao da je to neki problem, ionako nema nikog zivog nigde. Pritom, shetnja je jedno 20tak minuta umerenim tempom. To je meni sasvim normalno. Gosia je danas bila u fazonu jaooo pa to je 3 km. Da, pa?! Mozda je i to neka katolichka stvar. Bog ne voli da puno koristish noge. To te ometa u pravljenju katolichke dece. Ili tako neshto.

Treba da odem do mog prijatelja Admina pre nego sto odem u drugi dom veceras, gde su se fini ljudi ponudili da nama iz Zoo-a naprave ukusne zalogajchice, potpuno nebitno chega.

Day 3 after midnite

Kreten koji je shef IAESTEa ovde je danas bio u mojoj sobi i videla sam mu uzasnuce na faci koje je brzo sakrio i rekao kako i nije tako strashno. Ja sam ga pitala da li i on drzi svoju hranu na prozoru i nada se da nece dobiti salmonelu ili ima frizhider. Nije odgovorio. Debil je totalni i deluje ljigavo. Shteta shto on nema shefa kome bi mogla da shaljem besne e-mailove. I to je kao bio sastanak?! Da. Izgleda.

Otishli smo da grada u pab. Nema muzike. Nema zhive dushe. Kazhe Alis da je to zato shto su katolici. Valjda ako si katolik sedish u kuci ceo dan i pravish decu, katolike. Nemam pojma. Nisu mi jasni.

Inache, josh jedan kulturni shok. Krenem u WC u pabu i tako na jednim vratima je zalepljen trougao na drugim krug. I sta sad? Da li se osecam vishe kao krug ili trougao?!?!! Da li su zhene krug? Da li zhelim da uletim bilo gde i nabasam na nekog masnog Poljaka koji je odluchio da je trougao ili kurg ili bog zna koja geometrijska figura?!! I onda sam samo chekala da neko udje negde ili izadje, procenim kog je pola i lepo skapiram ko sam. Dakle, ja sam kurg. Zhene su krug. Vitalna informacija.

Popila sam preporucheno mi pivo sa jajima, mlekom, cimetom i karanfilchicima, koje je toplo. Holesterol mi je 2000000 no to je najhranljivija stvar koju sam ubacila u sebe od nedelje. Ne znam sta mislim o tom pivu. Probala sam i neko crno sa 200kg shecera u sebi. Ne znam zasto Poljaci sve zakomplikuju. Pivo je pivo zaboga. Ne krug ni trougao ni omlet! Doshlo mi da pitam da mi ubace i neki deo svinje u obliku shunke ili salame u to pivo i to bi mi otprilike bio prvi topli obrok.

Posle doshla Jasna, Filipa i Nil. Oni su svi fini. Jasna je super. Prichala sam na srpskom!!!! Hvala Bogu!!! Ona se oseca isto kao i ja, samo sto je smestena u brutalan dom. Tamo imaju cak i cistachice. Ja imam posvuda tudj DNK. Ne verujem da se oseca isto kao ja. Nadamo se boljim vremenima. Njoj se ide kuci, ili ce joj doci dechko. Blago njoj. Meni se samo ide kuci. Ali drzim se, jedem cveklu. Koja je btw bila na stolu ceo dan tako da ko zna chega sve tu sad ima, ali ne mogu da se opetercujem. Svaka hrana je dobra hrana. Kad dodjem kuci grlicu svoj frizhider jedno pola sata-sat.

Sutra idemo u njihov dom, mi iz ovog doma koji je u Lodzu poznat pod imenom Zoo. To je objasnilo sve.

Napravice mi palachinke da se osecam bolje i ne umrem od gladi. Tome se jako jako jako radujem. Slatko, toplo i ljudi s kojima mogu da pricham.

Danas nisam videla mog prijatelja Admina. Planiram sutra da kupim negde neku chokoladu i da odem da podelim s njim. Tako to mi, prijatelji radimo.

Day 3

Upravo sam plastichnim nozhem iz Tesca zamutila sebi nes 3 u 1 u sholju iz Tesca i ovo je prokleto najbolja stvar koju sam popila u poslednjih 4 dana. Dakle, inventar se malo izmenio. Sad imam plastichne nozheve i viljushke (nemam kashike, kiselo mleko jedem viljushkom shto je vrlo zanimljiv i dug proces), 3 plastichne chashe (ako mi dodju gosti, molim lepo da im sipam chesmushe koja btw nije za pice), hrana: mleko, neko kiselo mleko-jogurt-bog-zna-sta-je, shunka (aaaaaamin), sir, crni hleb sa zhitaricama, namazni sir, dve paprike i zelena salata. Problem je sto juche kad sam krenula u Tesco sam imala i frizhider i resho. Dok sam se vratila docimerka je to sve lepo odnela svojoj kuci. Hrana mi stoji pored otvorenog prozora. I pretpostavljam da je najbolje da sve pojedem odmah, chim popijem kafu iz raja.

Sinoc je Admin, koji se zove Karol u normalnim uslovima, doshao po mene i pitao da li hocu da me provoza po okolini da vidim chega sve ima, shta mogu da radim i do marketa, nekog jeftinog studentskog da kupimo pivo. Doshlo mi da se odmah udam za njega, mogu samo da zamislim kakva mi je faca "odushevljeni hrchak" bila... I tako smo se vozikali. (Upravo se neko dere odnekle: Kurva, kuuurva - to je ovde kao neka najgora moguca prozivka, sto mi je uber smeshno kad se primeni na mushkarce). Proshetali se po parku koji je, malo je reci ogroooman, sa par sportskih centara gde ljudi rade svashta zdravo, gde ja planiram da pochnem da radim svashta zdravo od sutra ili prekosutra recimo. Pokazao mi je gde je bazen gde ide svakog petka i mislim da cu mu se pridruziti, i ostale domove kojih ima jedno 50!!! Sada je vreme ispita pa je zato sve nekako tishe nego inache, makar tako on kazhe. E da, pokazao mi je i klubove u okolini i u jednom pushtaju neshto shto je ublazheni pandam nashim narodnjacima, neki Disco Polo. Pustio mi je posle Disco Polo, pa evo da ne bude da pricha ostane bez primera http://www.youtube.com/watch?v=EDrOriKrV3g Mislim da je chovek objasnio.

Dakle na spisku must-do upravo se na zavidno drugo mesto, iza razgledanja rangirala Disco Polo zhurka.

Posle sam sa Alis, Irkinja koja je dve sobe od mene otishla do Tesca i nakupovala nabrojani inventar. Ona je fina i pricha 100000 na sat. Severna Irska. Kazhe da svi prichaju kao navijeni ali je krajnje zanimljiva i slatka sva tako narandzasta. Popile smo chaj jer ona kao svaki dobar ostrvljanin ima svoj chajnik. Kako se ja nisam setila da ponesem chajnik, sunce mi seljachko!

Elem. Posle odem do Karola, pocugamo pivo, prichamo, pridruzhi nam se josh jedan dechko chije ime ne znam tachno da izgovorim. Iz Albanije. Nasmejao se od uva do uva kad je chuo odakle sam, kazhe obozhavaju Srbe. Apsolutno mi ne smeta sarkazam dok ima piva. Skroz smo se fino zdruzhili. Objasnih mu da me politika ne zanima, a da svako ima svoju verziju istorije, sto je normalno, i drzhi je se kao pijan plota, jedino shto mene u celom tom svemu zanima trenutno je da pijem i da se drzhim plota. Slozhio se i ostao s nama pa smo slushali mjuzu i prichali i uchili mene Poljski. Naravno, sve psovke sad znam. I razumem ih dosta u jednom momentu sam chak i chitala neki Karolov IT magazin o chipovima, aplikacijama i ostalim na-leba-namazati stvarima. Bili smo do nekih 3 ili boga pitaj koliko, a njih dvojica su danas imala ispite a ja sam morala u 10 na posao, koga briga.

Samo sam se obeznanila na krevetu i mrzela svom snagom sat koji je zvonio kao debil u 9. Otishla na posao. Ovaj put malo bolje komunicirala sa profom. On je neki uber genije u kozhnom kaki-prsluku sa smeshnom kapom, kao svaki uber genije. Dao mi je kancelariju i neki brutalni laptop. I vodio me u suteren faxa. U suterenu faxa je sve. Tamo su kamere, obezbedjenje, i oprema. Skroz je chudno, kao u Americhkim filmovima. Napravish pogreshan potez u suterenu i dobijesh metak u chelo. Mislim da su namirisali chinjenicu da i dalje ne mirishem na Poljsku. Nisam dugo ostala, hvala Bogu, jer bi izbalavila po brutalnom laptopu koliko mi se spavalo. Sutra valjda pochinjem neki ozbiljniji rad, sta god to bilo.

Vracam se u dom s posla i neki slatki tip sa slomljenom nogom (to mu daje +5 na slatkost jer je ranjiv) prilazi da me pita odakle sam. Prvo me gledao chudno kao da zna odakle sam. I onda kad sam rekla Srbija, rekao je "Da. Naravno." i nasmejao se. On je iz Tunisa. I imao je devojku Oliveru Milanovic i kazhe da mozhe uvek da razazna ako je neko iz Srbije. Ne znam da li ce mu ta veshtina ista dobro doneti u zhivotu ali eto makar zna s kim ne treba da pochinje da pije rakiju ili tako neshto.

Da! Ovde se SVI mushkarci ponashaju kao neki dzentlmeni. Shto je za mene takav kulturni shok. Josh ni jednom nisam pipnula ni jednu kvaku ili vrata! Kako krenem rukom ka kvaki samo se pojavi neko i otvori mi vrata uz smeshak i par Poljskih rechi. Svuda i stalno! Josh jedna od stvari koje sam skapirala o Poljacima je da u radnji ne podnose kad im dash pare direkt u ruku!!! Skroz se uvrede i pokazhu rukom na malu tacnu namenjenu da na nju stavish svoje prljave pare svojim ogavnim prljavim rukama. Doooobro, primljeno k znanju. Verujem da ni u jednom vodichu za putovanja ne pise ovo. Treba neko neke masne pare da mi da sad.

Za pola sata je sastanak gde treba da prichamo o nashem stanju tako da idem da se naoshtrim pred ogledalom i ponovim psovke koje sam nauchila. Posle valjda do grada. Treba da se nadjem s jadnom Jasnom koja zvuchi samoubistveno. Ne bi volela da se samoubije, deluje ok. Treba da se nadjem s njom u centru. Sta god to znachilo, saznacu, imam mapu.

Day 2

Uspela sam da se uspavam u neko doba onda, naravno, nisam mogla da se probudim i nadjem sa Gosiom. Ili Margaret ili... ne znam kako se tachno zove ali me odrzhava u zhivotu. Ona mi je jutros dala josh dve banane.

Uhvatio me totalni uzas. Onda sam sedela i bila uzasnuta jedno dva sata dok Gosia nije doshla opet po mene. Nahranila me je i to je bio definitivno pomak u odnosu na stanje pre toga. I onda me jos odvela u neku radnju sa savrshenim slatkishima i napunila mi torbu. Upravo grickam nesto sto je proizveo Kopernik iz Toruna a zove se Pierniki. Ima ukus medenih srca, zapravo. Samo shto je u obliku kvadra. I imam kesu suvih medenjaka koji su tu ako se Uzas vrati.

U naletu entuzijazma od secer-predoziranja, malo sam sredila Crvenu. Prebacila sam jednu maramu preko grozomorne posteljine koju su mi jutros udelili posle sat vremena moje pantomimie i kukumakanja. Inache da, zhena je samo pokupila hrpu nechega sa poda i uruchila mi. Posteljina. Ja sam je pogledala onim "nemoj da me zezas" pogledom, i onda mi je donela jos jednu takvu hrpu i nasmejala se. Da se odushevish.
Stavila sam josh jednu ogromnu maramu da mi glumi zavesu jer je prozor preogroman zaista, kako se ljudi ovde presvlache ?! Neke stvari sam izvadila iz kofera cisto da se malo srodim s ovim prostorom.

Gosia me vodila u centar Lodza. Ona je bash fina. Mislim da sam zhiva zahvaljujuci iskljuchivo njoj poshto sve ostale boli uvo za chinjenicu da zhivim kao Rumunski izbeglica. Skroz lichi na Beograd. Centar. Ogromna ulica, sive zgrade, lepa arhitektura ali niko se o tome vishe ne brine. Kazhe Gosia da Poljaci ne znaju da troshe svoj novac kako treba. Prosle smo pored bolnice. Mislim da bi sama radje sebi pokrpila srchanu arteriju nego pustila da me u toj ustanovi iko pipne bilo chime shto je nazovi sterilno. Nikad se vishe necu zhaliti na stanje Infektivne. Infektivna je zemlja snova. Zhelim da je zagrlim kad se vratim kuci.

Pada kisha. Onako ogavno pomalo, ali je napolju prijatno, posebno meni jer nosim zimsku jaknu. Juche sam bila u majci bez rukava. Ovde je kao sve to normalno. Mislim da ih je ova postkomunistichka era nauchila da im sve bude normalno koliko god nenormalno to bilo. Nekako se svi smeshkaju. Chak i direktor IAESTE koji je zaduzhen za sve ovo dok sam mu objashnjavala da nemam jastuk i da zhivim u svinjcu. Rekao mi je da shvatim to kao "survival" i da ce me za dve nedelje verovatno iseliti u neki drugi studenjak.

U nedelju dolazi Aneta iz Makedonije. Neko koga znam. I to je odlichno. Radujem se tome kao deca pubertetu. Inache, tu je i neka Jasna iz Banja Luke, koliko sam shvatila iz njenih poruka u jednako mizernom stanju kao ja. Mozda cu se naci negde s njom, posto je na drugom kraju grada, da popijemo pivo, dva, deset...

Sutra u 10 pochinjem da radim. Videcemo na sta ce to da lichi.

Kazhu moji mogu da promenim datum povratka i to mi stoji kao jedna ozbiljna i dobra opcija. Necu odustati odmah na pochetku ali ako se previshe umorim i smorim i sve ostalo... astal da blista.

Bila sam kod mog prijatelja Admina. Nosila sam mu pare za kablove. On je moj prijatelj. Sada vec prichamo svaki dan. Dva od dva dana, koliko sam ovde. Prijateljstvo nam cveta. Pocheo je chak i da se smeje stvarima koje pricham. Posle cemo mozda na pivo.