Na poslu sam. U prevodu sedim kao debil od deset ovde i surfujem. Chitam nasumichno stvari na netu i gledam lepe slichice.
Juche sam objasnila ovom geniju da ja nemam pojma sta on ustvari zheli da ja uradim. Ubedjena sam da te njegove ideje o pretrazhivanju tih ogromnih baza podataka nisu ni njemu jasne. To je totalna glupost ako nemash neki cilj i plan. I lepo sam mu rekla. I on se ponovo ponasha kao debil. Makar u ovoj kancelariji imam net. Josh mi je rekao neshto u fazonu kao da on vidi da se ovo meni ne radi, ma neeeemoj. Bila sam maksimalno ljubazna. Maksimalno. I vishe mi se plakalo nego svadjalo, i on opet nastavlja po svom. Poslala sam mail ovim lokalcima iz IAESTEa, jer ochigledno ne vredi da ja pricham s njim.
Juche dan kako je pocheo mislila sam stvarno da ce biti klasichan horor-pochetak nedelje. Medjutim, posle savrshene slatko-kisele piletine kod Kineza, za koju me boli uvo ako nije piletina nego je pre mog tanjira mjaukala jer je bilo previsheee ukusno, nas zilijardu se zashtekalo u neki preslatki pab. Sad nas u domu ima komada 6, plus organizatori, plus josh neka IAESTE masa... Pivo, zezanje. Chitali Alisin rechnik fraza koje svakome trebaju u Poljskoj. Medju njima ima i: mislim da sam trudna, ozheni me, slatka mala zhabo (tepanje?!!)... to je bilo urenebesno. Slushati Dejvida sa njegovim uzasnim Shkotskim akcentom kako se dernja na Poljskom "Moja beba ima 20 kila".
Pojeli neki djavo na putu do kuce. Lichi na giros najvishe, boga pitaj sta je to. Znam samo da u ovoj zemlji josh nisam videla ni jednog goluba ni machku a da hrane, te jeftine, ima na svakom coshku.
Peshachili, odbili se od hodanja. Mora se zhiveti zdravo! Sagoreti kalorije od masnih Kineza!
Doshla u dom i odvukla se do Admina po ruter da Aneta i ja mozhemo istovremeno da koristimo net. Trebao je da mi sredi neka 3, 4 kabla ali me onda pustio da probam sama jedan da nabudzim. I zamalo pa da je uspelo. Odsekao je moju brljotinu i namestio to za pola sekunde. Ne znam ti ja s kablovima brate. Mada to mi je najuspeshniji poduhvat u ovom zemlji. Zamalo-kabel.
Sedeli kod njega, prichao mi o tom domu i svemu tome. Pre par nedelja neka crnkinja je na mrtvo ime isprebijala svog dechka iz Kazahstana. Kazhe da su ujutru ribali krv sa hodnika da obezbedjenje ne vidi haos. Fini neki ljudi. Pored toga, u domu imamo i prostitutke. Tipa na svakom spratu. Da se odushevish. Sva sreca pa ne moram da pipam kvake jer mi ljudi otvaraju vrata inache bi morala da nosim alkohol sa sobom i dezinfikujem sve redom. U Poljskoj ima i neshto tipa e-bay za naruchivanje zhena. Imash lepo fotku, opis, cenu i telefon. Divota.
Krenuli po pivo i neku chokoladicu i kao ajd da mi pokazhe Tesco ogrooomni koji radi ceo dan celu noc. Ishli autom poshto je Bogu iza tregera, tako da ga ni ne mogu koristiti osim kad me neko vozi. Kad kazem neko mislim Admin, ne znam nijednog drugog vlasnika kola. On je danas imao ispit opet. A zamlacuje se samnom. Osecala bi se loshe, ali odlichno se zabavljam i on se stalno cereka tako da kontam, sredice on te ispite vec nekako. Kupila "sok". Tako ovde zovu neko pivo sa jabukama. Savrsheno je i boli me uvo shto je "zhensko" i shto ga Adminova mama koja ima 50 godina voli ima savrshen ukus i miris, to je jedino bitno. Naterao me da probam neke Nestle chokoladice sa kokosom, i odushevljena sam. Kao rafaelo, mozda chak i bolje!!! Prichali smo o svemu i svachemu i tome shta ovde uche u shkolama i kako i oni prestaju da se bave opshtom kulturom i samo se usmeravaju na jedno. Dodushe iako je IT master, Admin zna gomiletnu stvari o Poljskoj poezijiji i piscima. Poljske pesme zvuche savrsheno.
Zaglavila sam do Boga pitaj kad i kad mi je sat zvonio jutros doshlo mi je samo da ga zafrljachim kroz onaj prozor i da se okrenem na drugu stranu. Shto da ustajem za ovaj skrnavi posao?
Otkad sam doshla, svaku noc sanjam neke snove koji su haos natripovani. Ne mogu da se setim puno stvari, ali kad se probudim ostane mi josh dugo taj chudni osecaj. Trebalo bi da nateram sebe da zapamtim shto vishe mogu chim se probudim jer mi jako brzo ispari sve iz glave, a imam osecaj da ima nekih bitnih stvari. To cu sutra. Poshto cu danas da poludim, dam otkaz, zapalim zgradu, zapalim sebe. Nadam se da ce mi oni organizatori odgovoriti na mail vec jednom i reci - ma ne morash vishe da idesh, uzhivaj u Poljskoj i chitaj i uchi neshto shto te zanima u biblioteci. Ili da ce mi dati neki drugi, bolji, posao, gde god, shta god.
Uzasno mi je hladno, ruke su mi u minusu i plave. A napolju deluje kao da je najsunchaniji i najtopliji dan otkad sam ovde. To u ovoj zgradi nesretnoj kao u frizhideru. Od silne ljubavi i toplote. Kako da ne.
Sutra Srbija igra protiv Australije. Idemo svi u centar da se deremo kao manijaci. Verovatno cu se samo ja derati, ali svi su rekli odmah da hoce da idu kao podrshka.
Dina, druga nova devojka iz Hrvatske je skroz super. Deluje kao ljudi kod kuce. Jakooo mi je drago shto smo formirali malu Ex-Yugu ovde (minus Crnogorci i minus Slovenci, ali skoro pa su svi tu), makar znam da ce uvek biti neka budala koja hoce do grada da otpada.
Josh samo 51 minut i mogu da idem nazad u dom. Joooj vreme, ajde prolazi. Planiram da skuvam karbonare shpagete, poshto sam nakupovala sastojaka i da se najeeeedem i odspavam jednu partiju pa posle u neku shetnju ili konachno na taj dzoging, planiram to vec nedelju dana. Onda sebe da pochastim nekom chokoladetinom. Mozda onim savrshenim Nestle od sinoc. Mmmmm zdrav zhivoooot.
Нема коментара:
Постави коментар