Sinoc smo ishli do drugog doma. Njima chistachice chiste kupatila. Mozhesh jesti sa poda. I s mog mozes jesti. Shirok izbor bakterija, virusa i drugih mikroorganizama. Pretpostavljam da ima isti ukus kao neka Indijska kuhinja. Zachinjeno, fino. Problem s ostajanjem napolju su vozovi koji idu do nekih 23. Posle toga da bi doshli do nasheg doma od drugog treba nam oko sat vremena i to brzog hoda. A ja nemam nameru da placam nekom taksisti da me odere kao jarca.
Pored drugog doma ima neki brutalni supermarket pa smo svartili, kupili par piva i chipsa i chokolaaaada. Ceo jedan red chokolada. Mislila sam da cu zaplakati, stvarno. Nil nam je skuvao vecheru. Rizha prelivena sosom od paradajiza sa povrcem i piletinom. Neshto fino, toplo i mirishljavo za pojesti. Alis i ja smo olizale tanjire i bukvalno se zadihale kao da se pentramo na deseti sprat od brzine kojom smo slistile hranu. Jedno hiljadu puta sam rekla hvala i to sam zaista mislila, stvarno mi je trebalo nesto lepo kuvano da stavim u stomachic.
Vratili smo se u nash dom, a ja sam sachuvala jedno pivo i chokoladu da odem i obidjem druga Admina. Ispred njegove sobe je vec bila pijanka i njih par su slistili bocu votke. Jedan od prisutnih je bio toliko dovidjenja da me je jedno 20000 puta pitao kako se zovem, i onda opet zaboravio. Otpadali smo po hodnicima i kod Karola u sobi do nekog doba i otishli u shetnju. To mi je bash prijalo. Napolju je uveche bash bash hladno i onako skroz osvezhavajuce. Sinoc je ipak bilo malo prehladno ali na svu srecu moj drug vodi rachuna o meni pa mi je prebacio njegov duks preko ledja. Rekoh vec, ovi ljudi su jako ljubazni i svi su dzentlmeni. To mi je tako chudno i novo.
Zaglavila sam do kasno i samo se stushtila u krevet. Sanjala sam Novi Sad i gomilu nekih nepovezanih stvari, ljudi i mesta. Na svu srecu nisam radila jutros pa sam se odvalila od spavanja do 12.
Jutarnja kafa. Otvoren prozor. Treshti mi mjuza sa laptopa. Dugo tushiranje zhmurecki jer ne zhelim da vidim stanje kupatila, samo zhelim da se otushiram i osecam chisto 5 minuta. Stavila aparat u torbu, mapu Lodja i mesechnu, uhvatila voz i krenula u obilazak. Prepeshachila sam Bog zna koliko kilometara. Ovaj grad je jedno bash chudno mesto. Taman oformish neko mishljenje i on se transformishe u neshto sasvim drugachije.
Izadjem iz voza, pogledam oko sebe i pomislim, choveche koliko vas je ubio ovaj komunizam. Oribajte ove zgrade, zaboga! A onda opet, zgrade su prelepe. Pasazhi su zastrashujuci. Nisam ni smela da zavirim u svaki jer sam ochekivala da mi se neshto stushti na glavu.
Onda samo pola sata hoda i nadjem se na sasvim drugachijem mestu. Ogromna crvena zgrada na kojoj pise Galeria Lodz. Ok, mogla bi da bacim pogled unutra. Stvarno mi treba da vidim neshto lepo na zidu, sto nije budj. Ulazim i pomislim da se neko ozbiljno zeza. Unutra je prokleti Delta city! Shoping centar! New Yorker, Esprit, Pull and Bear, sve po redu. Sve shljashti, sve novo novcato, ljudi namirisani, uzhurbani.
Josh desetak minuta hoda i nalazim se chini mi se na pochetku starog Jevrejskog geta. Ljudi i zgrade su iste boje. Sivo. Crno. Poneka zelena zgrada, obrasla u brljen, do pola urushena. Voce se prodaje po ulici iz gajbi. Asfalt usijan, osecam kako me przhi kroz sandale. Kao da svakih pola sata prolazim kroz neki portal u drugu dimenziju.
U neko doba sam vec umrla od gladi i vratila se u Piotrekowsku. To je ulica tipa Zmaj Jovina ili Knez Mihajlova. Samo sto je dugachka par hiljada kilometara. Nemoguce je prepeshachiti je celu za jedan dan. Danas je napolju bilo vishe ljudi nego sto sam videla prethodnih dana. Izgleda se chetvrtkom ne prave mali Katolici, ili tako neshto.
Sela sam u Green way. Zvuchalo je zdravo. Pojela integralnu palachinku sa hrpetinom salate i osecala se odlichno. Nashla se sa Jasnom, popila toplu chokoladu i stvarno se prvi put otkad sam ovde osetila fantastichno. Bole me noge, obrazi su mi crveni od Sunca koje je danas przhilo kao blesavo ali popila sam svoju toplu chokoladu i briga me za sve.
Za vecheru smo se svi nashli, zashtekali u bar u kome pushtaju Svetsko na velikom ekranu, naruchili pivo, navijali za Argentinu i pojeli pizzu. Mislim da je svima drago kad se tako skupimo za klopu, valjda svima to nekako onda podseca na kucu.
Alis je zvanichno najsmeshnije narandzasto bice na planeti. Neverovatno je zabavna i apsolutno sve sto ispricha me natera da se zagrcnem od smeha. Planiramo da pravimo neki piknik u parku, tu blizu doma. Mislim da nikome nece smetati da nashe charshafe koristimo za to.
Mislim da mi sleduje jedno dugo tushiranje zhmurecki (to je posebna disciplina, kao trchanje sa preponama). Jedna topla nesica i mozda malo procunjam po domu da vidim sta radi ekipa. Kako mi je drago sto me ovako bole noge konachno se osecam produktivno i dobro. Sad cu samu sebe da zagrlim!
Нема коментара:
Постави коментар