Petak, 13i

Ne osecam ni jedan deo tela.

Horizont dogadjaja za danas mi je rub moje ogromne Tesco sholje za kafu. Izbacim nos iz nje povremeno kad mi se neko obrati ili dok se pravim da slusham profesora manijaka. Neuspeshno klimam glavom jer me bole mishici zaduzheni za tu operaciju. Ochi mi drzhe chachkalice i flasteri i nenormalan procenat kofeina u krvi. Ustvari mali procenat krvi u kofeinu je bolji opis situacije.

Juche smo krenuli u 4 popodne iz doma, jutros sam u isti dosla u 5. Josh malo da sam se zadrzhala i morala bi da dopuzim ili da me neko sastruzhe sa poda i donese. Kakav dan.

Prvo smo se nashli sa Perverznjakom i njegovom gospodjom. Ishli smo na neki koncert. Tri benda su svirala. Mesto za svirku je stvarno bilo preterano. Preuredjeni bivshi, flimski studio. Prvi bend je svirao neshto shto bi se najbolje moglo opisati kao dete Pink Floyda i Oasisa. Oni su bili ubedljivo najbolji. Na stranu chinjenica da im basista ima najlepshu vilicu koju sam ikada videla. Ne znam u chemu je fora sa basistima. I dobrim vilicama.

Drugi bend, o moj Bozhe. Oni su svirali neshto shto ja mogu da svrstam samo u kategoriju: Totalno Djubre. Neshto kao metal, recimo. Pevach je na nekim teshkim drogama i izleda kao Statnino dete, ostatak benda kao da je zalutao tu, a klavijaturista kao Univerzalni vojnik. Samo sam chekala da izvadi neku kashikaru i digne ceo stejdz u vazduh.

Na trecem vecina nas nije ni ostala. Ustvari zbog prvog benda smo i doshli jer su oni Perverznjakovi prijatelji. Ko bi rekao. Ja sam ochekivala da se druzhi sa ovim drugim dilejama.

Otishli smo kod Nadije, nas 5,6, pa nam se posle pridruzhio i ostatak. Ona je genijalna. Stvarno. Toliko je ljubazna, prichljiva... Skroz nam je organizovala veche. Svratili do radnje, kupili Zhubrovku i Vishljnuvku i sok od banane. Poljske votke su neshto najbolje na svetu. Kad ubacish bilo kakav sok u njih alkohol se uopshte ne oseti. Tj. osetish tek kad ti utrne celo telo.

Nadija pravi svoj Baileys. To chudo ima neverovatan ukus. Josh je chokoladastije i lepshe od kupovnog. Mora me nauchiti to da zbrchkam i da zapechatim svoju alkoholichasku sudbinu. Votka pomeshana sa sokom od banane! To je fantazija. Ali stvarno.

U neko doba pridruzhio nam se i ostatak. Gomila Poljaka i Dejvid. Od nashih na kraju smo ostali Jasna, Ivana, Aneta, Atul, Dejvid i ja. Alis i Dina su otishle na spavanje. To im je bio vrlo losh potez. Nadija je onda izvadila i nargile i duvan sa mentom. Njen dechko radi u Saudijskoj Arabiji pa im je kuca puna nekih prechudnih slatkisha. Naravno, Jovana je probala svaaaaki kolach. Mislim da ako sinoc nisam obolela od dijabetesa, nikad necu.

Prichali, zezali se, pushili nargile, cugali koktelchice... Savrsheno opushteno veche.

Na malom ex-yu takmichenju, Hrvatska je prva failovala. Napila se samo tako. Bosna i Srbija, iliti Jasna i ja, smo bile otprilike jedine potpuno prisebne osobe.

Fina Poljakinja kojoj stvarno ne znam ime jer ne mogu toliko imena da popamtim odjednom, nas je dobacila do doma. Ovi moji su svi bili vec komatozni pa su otishli na spavanje, a ja otishla da vidim kako je Admin proshao na poslednjem ispitu. Kod njega je vec bilo ljudi i alkohola. Raspadali smo se do nekog doba, preshaltati potpuno na Poljski. Sad razumem otprilike 90% stvari. Za josh 5 nedelja ima da budem lokalac.

Svi su fino prebili i razbezhali pa smo Admin, Kamil i ja otishli do nekog kluba tu u blizini. Ja ne znam da li sam u zhivotu vishe igrala. Kamil je startovao neku devojku pa smo mi ostali da se glupiramo na sred onog podijuma. Osecala sam se kao da sam opet osmi razred i izlazim u Paradizo prvi put. A muzika je manje-vishe iz tog vremena sa par novih stvari i par poljskih u slichnom stilu. Svi igraju kao da su na nekom spidu, shto objashnjava zbog chega su svi mrshavi u ovom zemlji. Ja sam mislila da je to samo zato shto nishta ne jedu ali izgleda da je zato shto sve sagore u tim izlascima.

Ja mislila da sam ja u kondiciji sto se tiche izlazaka. Ja uopste nisam u kondiciji za izlaske po poljskim standardima. Admin mi se valjao od smeha jer sam stvarno u jednom trenutku mislila da cu se onesvestiti od hiljadu stepeni unutra i silnog skakanja. E da, prvi put me neko i opsovao! Neka devojka obuchena u beli kaish i neshto shto bi trebalo da bude majca je gurnula svoju nogu ispod mog stopala. Nisam ja kriva. Ostali smo do fajronta sto je bilo oko 4 i onda josh 15 minuta trazili Kamila koji izgleda nista nije uspeo da uradi s onom devojkom. Izleda su i te stvari iste na svim geografskim shirinama.

Napolju kisha. Ja naravno, organizovana kao i uvek, imam kishobran u torbi. I zimsku jaknu. Kamil je otrchao nazad do doma, a mi smo ostali da se glupiramo i podelimo Nestle savrshenstvo u vidu chokoladice koje je sada neophodni i uvek prisutni asesoar u mojoj torbi. I onda je pochelo da svanjiva. 12 sati hard core Poljskog zhivota i pochelo je da mi se vrti u glavi od umora. Sve sreca pa je neko pametan ili mnogo pijan stavio stolicu u lift pa nisam morala vishe da stojim ni sekund. Zaspala sam istog trenutka kad je glava dotakla jastuk.

Zvonjava sata jutros je, sigurna sam, ostavila trajna oshtecenja na mom mozgu. Nemam pojma kako sam uspela da ustanem. Upala svih mishica u telu. Mislim da su me i trepavice bolele. Pomisao da treba da se odvuchem na posao je kao dodatan teg vracala moje telo nazad pod cebe.

Odvukla sam se do posla, skuvala nes.

Bozhe, blagoslovi Visual Basic koji je jutros radio vecinu stvari umesto mene. U principu danas sam uradila ogroman deo posla. Napravila par zilijona makroa koji su radili proprachune i sve je radilo kao podmazano, na svu srecu, jer da je neshto zapelo mislim da bi samo najmirnije prishla nekoj utichnici i zabola viljushku u nju. Ludak me pustio da idem ranije kuci danas.

Nisam bila u stanju da kuvam. Mislim da bi meshanje bilo kakvog sosa dovelo do hitne amputacije moje ruke. Otishla sam sa Anetom do nekog studentskog restorana i pojela rublji filet sa hrpom salate i brzinski se vratila u sobu da bi shto pre zaspala.

Od tad sam popila josh dve kafe i josh uvek sam dovidjenja, ali josh uvek se smejem kao manijak. Vecheras je u planu opet neki izlazak. Boli njih uvo, oni nisu jutros do 5 bili napolju. Moram se naspavati josh malo pre nego shto krenemo ili poneti sa sobom onu mashinu za elektroshokove da mi odrzhava puls.

Pochinje da mi se svidja ovaj Poljski zhivot. Nisu ni ti Katolici ludi ko shto sam mislila.