Day 12

Ma ajde. Ovo stvarno nema smisla.

Pljushti i sedim u zimskoj jakni. Sva sreca pa sam ponela zimsku jaknu. Danas je jedan od onih beskrajno depresivnih dana koje sam pokushala da popravim sa jutarnjom kafom i chokoladom.

Dobra stvar, zbog koje se definitivno josh uvek vishe smejem nego izlivam betonske cipele za skakanje sa nekog mosta (shto ce samo po sebi biti problem jer ovde nema ni reke ni jezerceta, u stvari, nema mostova uopshte) je da je Dushan proshao u drugi krug prijemnog. Neverovatno sam srecna. Mislim da sam srecna u rangu roditelja chije dete upisuje faks.

Sinoc smo lepo, po dogovoru i na vreme otishli u grad da gledamo utakmicu i nadjemo se sa ekipom sa Politehnichkog. Nigde, ali NIGDE u ovom gradu nisu pushtali nashu utakmicu. Pomislio bi chovek da ce radje gledati neke Britanske ex-krimose i nas, nego ove koji su ih pregazili, potamanili, a onda josh i podigli zid eto tako malo zabave radi.

Sat vremena smo trazhili mesto u, kako sam saznala, najduzhoj ulici u Evropi. Ja i dalje mislim da je to totalna glupost. Meni Piotrkowska ne deluje uopste Evropski najduzhe. To mora da je u rangu Sajmonovih pricha da su Bitlsi snimali spotove na svakom coshku u Cambridge-u. Kad nemash shta da prichash strancima, a ti ih prvo lepo napij pa onda lupetaj. Dobijesh instant odushevljenje i zainteresovanu masu, koja se sutra nece secati shta je to trebala da google-uje.

Na kraju smo se vratili na pochetak. Iz protesta sam okrenula ledja ogromnom ekranu i zivkala caleta svakih 10 minuta. Em shto su izgubili, em shto kad mi stigne rachun za telefon ja vishe necu imati kucu kojoj mogu da se vratim.

Alis je juche imala ochajan dan pa je sve vreme grickala chokoladu. Bila je jednako prichljiva kao i uvek samo vidno iznervirana ponashanjem njenog dechka. Kazhe da su mushkarci neosetljivi, da stvari morash crtati, a kad to radish ti se osecash jednako glupavo koliko i oni, jer im nisi mama. Ili mozda jesi. Ne znam ko mozhe da bude neosetljiv prema tom narandzastom stvoru. Mozda treba da poshaljem besni e-mail njenom dechku i reshim se nervoze jucherashnjeg, a po svemu sudeci i danashnjeg dana. Svakako sam oduvek htela da pochnem neki e-mail sa: Ti mene ne znash, ali ja tebe znam.

Dejvid je pokushavao da me uteshi pa mi je svakih pet minuta pokazivao rezultate Djokovicevog mecha. Ja stvarno ne volim tenis. A dao je svoj duks Alis, da se ushushka. Divan je, kao neko dete sa ogromnim plavim ochima koje je progutalo matorog Shkotlandjanina hrapavog glasa sa uzasno tvrdim akcentom. Ja sam se nasmeshila na rezultate tenisa, a Alis je delovala zadovoljno shto je makar neshto greje.

Upoznali smo nove ljude iz drugog komiteta. Nasha ekipa je bolja, naravno. Oni su vec stigli da se ne vole i ogovaraju.

Na moje vec ochajno stanje, zbog Alis, fudbala i generalnog haosa u glavi, se prilepio i Aleks. Shvedjanin. Koji studira u Londonu. Ima onaj pravi posh londonski akcenat. Nashtreban naravno jer ne verujem da Shvedjani imaju pravi posh londonski akcenat. Sedela sam pored Ivane iz Zagreba, a preko puta su bile Jasna i Aneta, i on je doshao da se upozna i pita odakle smo. I prvi komentar mu je bio: Jaooo kako mozhete vi tako da sedite mirno za stolom, ja sam mislio da se ljudi iz vashih zemalja ne podnose i da se stalno svadjaju. Vashi gastarbajteri se stalno tuku u Shvedskoj medjusobno. Zar kod vas nije rat? Stvarno sam morala da izbrojim do milion da bi izbegla druge dve opcije koje su mi pale napamet. Da se polijem nekim benzinom i ritualno samozapalim ili da Aleks umre nekom uzasno bolnom smrcu. Kako neko mozhe uopshte da bude toliko plitak istog trenutka kad izgovori neshto vishe od svog imena i prezimena? Ove tri su cutale i gledale se. Kakva glupost i bespotrebno neprijatna situacija. Posle par ogromnih srkova mog ogromnog piva za zhivce, rekla sam mu da ne lupeta i da je bezveze sto shiri takve priche jer tako se stvaraju predrasude. Gospodin Pileci Mozak se samo nacerio i nastavio da pricha o tome kako se posebno Bosanci i Srbi u njegovoj zemlji ne podnose. Do tada mi je vec dovoljno zujalo u ushima da ga ne chujem. Samo sam nastavila u tishini da cepam po svom pivu sa sokom od malina.

Onda je Alis dobila poruku. Josh jedna tura detaljne analize mushkih mozgova. Josh jedna tura piva. Josh jedna Milka je napustila ovaj svet pod mojim i Alisinim zubima.

Pola puta do doma smo peshachili, pola tramvajem, polovichno zdrav zhivot. Alis, Aneta, Dina i ja. Ostali su se svi razbezhali na svoju stranu. Zezale smo se na rachun RnB pesama. Alis je recitovala Smack that sa najsnobovskijim engleskim akcentom. Mislim da se malo overdozirala onom chokoladom poshto je odskakala od zidova u jednom trenutku. Do doma vec sam se osecala parcijalno preporodjeno.

Spavala sam duzhe od 6 sati i sanjala neke totalne boleshtine. Nemam pojma shta se deshava sa ovom mojom glavom.

Danas sam shvatila da je ovaj profesor jednostavno lud. Ali ne luckast, ne caknut. On je lud. Za instituciju. Smislio je da napravim pored celokupne sistematike aktivnih galaktichkih jezgara i celokupnu sistematiku kosmichkog zrachenja visokih energija i vidim da li postoji neka korelacija izmedju te dve stvari. Naravno u to sve treba ubaciti i raspored sve materije odavde pa do 100 Mpc u svim pravcima. Ne znam da li je uopshte potrebno da spomenem da tako neshto nikad niko zhivi uradio nije. To zahteva ogroman shljakerski deo posla, oooogromnu statistichku obradu ogrooooomnog broja podataka koji se svi razlikuju te treba pored toga naci im i neki zajednichki imenilac i smisliti gomilu nekih kriterijuma prema kojim bi uopshte tako neshto moglo da se poredi. Nebrojano mnogo puta je tako neshto pokushano. Pandam tome bi recimo bila ona masovna opsednutost alhemijom i stvaranjem zlata. Jednog dana ce verovatno biti moguce, sada je to teshki SF. Zashto sam ja nabasala na budalu? Treba da napravim sopstvenu statistiku mog bavljenja budalama i plotujem na geografsku mapu.

Pitam se kad ce stvari postati jednostavne? Ok, bilo je zanimljivo Univerzumu, sad ajde da pojedemo po parche torte i malo iskuliramo. Oboma ce nam dobro doci, chini mi se. Ti oladish malo sa cunamijima, ja malo odmorim moj mozak.