Ne mogu da spavam sada.
U Crvenoj sobi sam. U Poljskoj. Chudno je bash. Mislim da cu da gledam ove filmove koji od pre x godina stoje na laptopu dok se ne umorim dovoljno da ne razmishljam pa onda mogu da spavam. I da ustanem rano.
Mozda bi mogla da idem na trchanje svako jutro.
Ovde nije ni priblizno toplo kao kod kuce.
6 nedelja sada u 1:04 u Crvenoj sobi deluje kao vechnost. Sve se desilo previshe brzo da bi moj mozak obradio tolike informacije i emocije i dogadjaje i avione kamione mirise ukuse i sve. Sve se desilo.
Ruke mi se uklapaju uz sobu. Tek sad pochinjem da osecam posledice vuchenja kofera koji u sebi ima stvari... previshe stvari. Neverovatno je mnogo stepenica svuda. Uvek kada ne treba da ih ima. Tek tada ih ustvari primetim. Zlo jedno, ko ih je izmislio! Mada ovde se uglavnom vozikam liftom. Do recepcije i nazad. U nadi da je neko nauchio engleski nekim vorp brzinskim kursom od 10 minuta. I do admina, za net. Taj chovek je moj mali bog. Razmishljam kako bi se osecala sada da nemam komp i mobilni i admina, mog prijatelja. On jos uvek ne zna da mi je prijatelj, ali to je manje vazhno.
Нема коментара:
Постави коментар