Ok, skapirala sam kako da iskljuchim opciju da mi sve shto napishem prebaci na hindi. Kad je tako neshto postalo default? Ochajnichki bih popila jednu nes ali to u ovom trenutku deluje vishe nego nemoguce. Poruka sebi: Nikad vise nemoj da putujesh nedeljom. Glupo je do bola. Nishta ne radi. Nemash odgovarajucu valutu u novchaniku, nemash gde da je zamenish.
Sela u avion, popila chashu vina, uz neku finu hrskavu chokoladicu i za tren oka smo vec sleteli. Evropa je selendra jedna. Moj kofer prvi izbacili. Verovatno zato shto je najtezi u istoriji Varshavskog aerodroma. Ovi ljudi ovde znaju samo za stepenice. Sa njima smo se kofer i ja sada vec doooobro upoznali. I nije nam drago. Otpalo mi je sve shto je moglo da otpadne, ostatak se drzi o koncu.
Iz nekog nepoznatog razloga svi ljudi jako lepo mirishu. Na chisto. Na neki deterdzent za odecu ili tako neshto. Na istu stvar mirishu i svi vozovi i busevi. Ne znam u chemu je fora ali saznacu i ima da i ja mirishem tako. Ionako se osecam dovoljno kao ludi stranac. Mogu da me namirishu garant. To je neka fora, rodish se ovde poklone ti bocu tog mirisa i tako svake godine.
Slabo ko pricha engleski, srpski dosta dobro prolazi kao i pantomima. Malo pre sam nekoj devojci trazila uputstva za snalazhenje po domu u kom zhivim i ona mi je dala bananu. Pretpostavljam da je samo zhelela da nechim okupiram usta dok ona neprimetno shmugne i izbegne moje dalje navaljivanje da mi pomogne da dodjem do neta.
Da, udjem u sobu, otvorim laptop. Nema wireless-a. Pomislim odmah da se ubijem, ali ajde kao idem do recepcije jos malo da izigravam majmuna mozda mi daju jos neke hrane. Sada u sobi imam jabuku, sendvich sa shunkom, flashu vode i mapu. Zahvaljujuci mojim neverovatnim pregovarachkim veshtinama. I dalje nemam odgovor ni na jedno pitanje koje im ja ustvari postavim.
Soba mi crvena komplet. Komunizam u svom najboljem obliku. Stolovi su kockasti, svega ima dva komada iako sam ovde sama, sve je pod pravim uglom. Nije neki luksuz ali nije ni tako loshe. Ono sto me brine je sto nemam zavesu i nemam roletne a prozor mi je ogroman. Moracu necim da ga izlepim kao neka narkomanchina. Sve sam izribala vlaznim maramicama. To je neki opsesivno komplusivni poremecaj.
Nekako sam uspela da nadjem choveka koji je ovde admin i dokopam se kablova za net. Delovao je fino. Na stolu mu stoji kutija Liv42 tableta koje sam ja pila kad sam imala mono. To je za jetru. Garant pije kao smuk. Mislim da cu da se druzhim s njim iako deluje nervozno i nedruzheljubivo.
Posle jos par minuta prichanja na svim evropskim jezicima uspela sam da saznam da na mom spratu ima josh jedna devojka koja je na praksi. Irkinja, hvala Bogu! Malo kvalitetnog Engleskog. Skroz je druzheljubiva i bila je presrecna sto sam je nashla, jer je od juche tu sama i izgubljena. Slusha po ceo dan na ipodu neki Poljski tutorijal za brzo uchenje jezika i neshto kao natuca, bice to od koristi chini mi se. Skinucu i ja taj djavo.
Нема коментара:
Постави коментар