Mislim da sam srecnija sad nego kad sam ja upisala fax. Bukvalno. Ostalo je josh pola flashe votke od vishnje od sinoc i gomila mojih Nestle chokoladica da se proslavi! Presrecna!
Danas je prelep dan. Onako, ukupno prelep dan.
Probudilo me sunce u neko doba. Sishla u park ispred doma sa Alis. S njom mogu da pricham. Bash pricham. Danas je ovde stiglo leto. Ne bash leto po nashim standardima, ali leto. Toplo. Sunchano i besprekorno vedro.
Odluchile da skuvamo klopu i napravimo dzinovske vocne salate, pokupimo charshafe koje ne koristimo iz doma i napravimo piknik. Svi su se pridruzhili. Poneli mjuzu, i raspadali se celo poslepodne na suncu pored jezerceta. Park u podnozhju doma je stvarno prelep. Mislim da sam nahvatala i neku boju danas!
Pronashle perionicu vesha u domu. U suterenu. Poslednja vrata naravno. A suteren kao i svi sutereni u ovoj zemlji, horor. Deset stepeni manje, mrachno. Uzas.
Sad imam zavesu. Tj. ne bash zavesu ali stvari mi se sushe na shtipaljkama na kojima treba da vidi zavesa. I cela soba mirishe josh vishe, na neki rozi omekshivash nepoznatog proizvodjacha.
Dvosatno tushiranje posle piknika. Neki chudan mir danas vlada u celom domu. Niko ne vrishti, ne chuje se hiljadu vrsta muzike iz svake sobe. Chak je i Grkinja sa kraja hodnika koja po ceo dan u jednoj ruci drzhi cigaru, u drugoj telefonsku slushalicu sedi u hodniku i dernja se, danas bila glasna samo nekih sat, dva. Inache urla nekih 8 sati, bez prestanka.
Mushki deo otishao da pokupi neku norvezhanku koja je u domu 5. Niko nema pojma gde je dom 5. Otishli su da se smucaju i da Dejvid proslavi totalni poraz Engleza. Kazhe da misli da nikad nije bio toliko srecan kao danas kad su Nemci ponizili njegove komshije.
Dina nervira Alis. Valjda zato shto voli da sve organizuje i hoda jako brzo ispred svih kao ona ovca shto nosi zvonce. Mene ne nervira niko.
Juche smo ceo dan bili u Manufakturi. Pojela sam brdo salata u nekom restoranu. Kozhu su mi odrali za to. Ovaj zdrav zhivot lupa po novchaniku kao lud. Bash me briga, ne odustajem. Moram nekako da izbalansiram abnormalni unos Nestle chokoladica.
Alis i ja odluchile da ostanemo u domu i raspadamo se, gledamo filmove. Ostatak otishao da pronadje neki klub.
Moja mizerna kartica za aparat se prepunila pa sam krenula da cunjam po domu i pozajmim od nekoga kabel koji radi i svratim do Alisinog frizidera po klopu, posto preskupe salate izgleda samo ispare iz organizma. Verovatno da bi se brzo ljudi vracali po josh preskupih salata.
Adminova vrata otvorena pa sam samo proturila glavu da se javim. I naravno zadrzhala se pola sata. I onda se setila da me Alis cheka u sobi. On je danas otishao kuci. Ali vraca se sutra! Ili najkasnije prekosutra. Rekoh mu da nema potrebe da ide kuci. Ja sam 2000km od kuce, i nije tako strashno. Onda je rekao kako nije da njemu treba kuca, nego njega trebaju kod kuce. Nedostaje roditeljima. Kako da kazhem da ne ide posle te rechenice? Rekao je svratice kasnije da se javi, a ja sam otishla nekako zblanuta i krenula do Alisine sobe po stvari iz frizhidera.
Ushla u sobu, frizhider na desnoj strani, pochela da ronjam. Nema moje klope. Gde mi je hrana?!! Chudna hrana i mirisi u frizhideru, chujem neki zvuk i podignem glavu. Iznad mene zabezeknuti Arapin stoji sa nozhekanjom u ruci. Izbezumila sam se! On je pocheo neshto da mrmlja a ja sam izletela tom brzinom da mi spala shnala sa kose zveknula o pod i razbila se u paramparchad. Nastavila sam da trchim do stepenica i onda niz stepenice.
Promashila sam ne sprat, nego dva sprata! Ushla u pogreshnju sobu koja sluchajno ima identichan frizhider na istom mestu kao kod Alis. Ja ne znam sta je s mojom glavom.
Taman sam sishla do svog sprata i puls se vratio u normalu, otvaram vrata i chujem vrisku: Surpriseee... Mislim da mi je srce zaista stalo na sekund. Ovi moji su se vratili jer su tabanali okolo trazheci neki klub i nisu ga uspeli naci pa su samo kupili pivo i vratili se u dom. Jedva sam doshla do vazduha i isprichala im sta se desilo.
Ta soba u koju sam upala je preko puta Dejvidove i Atulove. Kazhu da je taj tip najveci frik koji je hodao planetom. Da pushta neku bolesnu muziku i dernja se i shetka okolo s tim nozhem. Kuva neku ogavnu hranu. Mislim da znam odakle mu hrana. Od ljudi koji zalutaju u njegov frizhider. Trchala sam dovoljno brzo da nije mogao da me prati do mog sprata. Bogu hvala.
Onda je doshao Admin, da popije pivo i da se javi pred put. Mislim da nije ochekivao toliko ljudi u mojoj sobi, dodushe nisam ni ja. Delovao je malo pogubljeno. A u 6 jutros je zapalio kuci. Gde god to bilo. Rekao mi je, ali ja sam zaboravila. Danas mi je bilo chudno u neko doba kad se obichno nadjemo da caskamo. Pa sam otishla u park da procaskam sama sa sobom. To je bilo isto ok. Nishta posebno pametno nisam zakljuchila sem da mi vise prija kad sedim na suncu nego u hladu i da se ljudi u parkovima u Poljskoj ponashaju jako prisno. Neko dvoje preko puta mene su bukvalno usisavali jedno drugom lice.
Gladna sam kao manijak. Pojela sam konzervu kukuruza. Malo brija sa crnim hlebom. Gomilu gaude. Nestle chokoladicu. Josh uvek sam gladna. Sad pijem vodu da zaboravim na glad. Zdrav zhivot i to. Mora se voditi rachuna.
Bozhe kako je ogavna ova jeftina Tesco voda. Kladim se da je to samo chesmusha u flashi. Fuj. Sreca pa imam josh malo cedevite da zamaskira uzasnost.
Josh dve bitne stvari koje treba znati o Poljacima. Jako su chudni kad pokushavash neshto da im poklonish. Morash da ih terash da uzmu bilo shta. Chak i parche chokolade. Jasnina cimerka je primer. I, nikome, nikada ne treba ostavljati bakshish. Chak ni u kaficu. Prvo se izgube skroz, onda deluju uvredjeno, onda te vijaju sa kusurom. U Srbiji se zhivi od bakshisha.
Sutra posao. Vec me mrzi da ustanem. Popicu mleko pred spavanje. Moram Nesquick kupiti i onda ovo postaje kuca. Mislim da ce mi biti zhao kad budem odlazila.
Нема коментара:
Постави коментар