Neko ko kosi travu ispred kancelarije mi bushi po mozgu grozomornim zvukom kosilice. Bash me jako zhivcira. Chak mi ni nes ne pomazhe. Vreme je savrsheno za spavanje. Jutros sam snoozovala sat jedno 5 puta shto je verovatno izludelo Anetu ali s obzirom da ja chesto slusham njen alarm (koji je btw uvodna shpica iz Happy Tree Friends-a) ne osecam se neshto preterano loshe oko toga.

Danas je Adminu rodjendan pa smo sinoc ishli u tradicionalno orobljavanje Tesca 00-24 na drugom kraju grada. Nakupovali stvari koje nam apsolutno ne trebaju. S tim shto sam ja platila i zhvake koje sam vec kupila pre neki dan a sluchajno su mi se zatekle u dzepu. Ne znam zashto sam se natripovala da ce neko pomisliti da sam ih ukrala kad sam ih napipala u dzepu od farki. Mozda zato shto je bilo pola 2, nikog zhivog nigde sem nocnih strashara koji su mi u tom trenutku delovali, u najmanju ruku, kao Dementori. Ja bi bila uzasno losh lopov.

Pre toga sam zahvaljujuci gorepomenutom slavljeniku dobila na noge isporuchenu kinesku klopu. Slatko-kiselu piletinu, naravno, zato shto je to najukusnuja stvar koju Kinezi znaju da zbrchkaju. Alis se prikljuchila i naruchila naravno istu stvar. Porcija je bila toliko velika da imam i ruchak za danas shto me jako raduje jer ne znam vishe shta da smishljam da kuvam. Jeli smo kinesku uz poslednje epizode Hausa dok se ostatak ljudi nije vratio iz Aqua parka.

Onda smo se samo raspali u mojoj sobi i prichali o svemu i svachemu i gledali slike od prethodnih dana i valjali se od smeha. Atul je prichao o Indiji. Alis je bila zaprepashcena chinjenicom da tamo ima medveda, da je Nepal drzhava a Shri Lanka ostrvo. Gledali smo i snimke sa Dejvidovog telefona gde je otprilike svako imao neki krajnje blamantan momenat. Marta je ipak pobedila. Ona i kovchezi i ostale gluposti su nenadmashne.

Bilo je jako chudno zagrliti Dejvida pre nego shto je otishao na spavanje i znati da cu ga videti ko zna kad. I njega i sve ostale. U proteklih 5 nedelja, skoro svaki dan, ceo dan smo proveli zajedno. Doruchak, ruchak, vcheru... izlaske, kupovine u Tesco-u, radovanje kad su snizili cenu piva, svetsko u fudbalu i pochetno navikavanje na njegov blesavi akcenat. Bash ce mi nedostajati. Uspeli smo da ga nagovorimo da otvori fejs. Kazhe da on ne razume tu gluposti ali da ce ga proveravati da vidi da li se mi javljamo. Danas oko 1 seda na bus do Londona.

A danashnji ceo dan mi mirishe na Englesku. Vreme i trava i osecaj je chak nekako isti. Posle 3 godine ovo je prvo leto da nisam tamo. Javili su se Dzordz i Tomi i Dzejms i najavili svoju avgustovsku posetu. Jedva chekam da ih vidim sve!

Imam neki chudan osecaj u stomaku. Ne znam kako to drugachije da opishem. Imam osecaj da ce se neshto chudno desiti i da me moj stomak na to blagovremeno priprema. I sama sebi zvuchim kao lujka kad to kazhem ali ispostavilo se u bezbroj sluchajeva da moj osecaj u stomaku ne vara i da se obichno neshto chudno i desi. Ono shto nikad ne znam je da li ce se desiti neshto lepo ili neshto ruzhno. Navijam, naravno, za ovu prvu opciju. Mozda bi trebala da odem na bazen i malo potopim ovu moju glavetinu u hladnu vodu. Mozda me sunce stvarno oprzhilo onaj dan na dziogingu.

Josh jedna chudna stvar koju sam saznala kad me je u neko doba pokupio Admin je da je u ovoj zemlji zabranjeno prati svoj rodjeni auto. Dakle nema pranja kola chak ni u svom dvorishtu!!! Ako hoces da ti auto bude chist morash ga voziti u ovlashcenju perionicu kola. Shta je sledece? Zabranjeno pipanje auta u javnosti? Zvuchi kao neka okrutna zavera vlasnika perionica kola koji su izgleda imali dovoljnu moc da sebi izdejstvuju ovaj glupavi zakon. Navodno, pravish haos kad peresh kola?! Kakav haos?! Pa to je samo voda, eventualno malo sapunice. Njemu inache nece da daju pechat da mu je auto ok zato shto mu je jedno od signalizacionih svetala bukvalno samo nagnjecheno, chak nije ni slomljeno, i naravno radi skroz ok. Danas ide chak negde izvan Lodza da to menja, bash fin rodjendanski poklon. A inache kako vozi taj auto kao manijak mozda stvarno i ne bi bash trebao da ima dozvolu.

Jedino shto ovde bash cenim a da ima ikakve veze sa saobracajem je shto ljudi stvarno ne sedaju pijani za volan. Ovde je to bash velika stvar. Koliki god da si debil, necesh to uraditi. To je jako dobro posebno zato shto stvarno svi voze bash bash brzo. Putevi im jesu jedno 2 miliona puta bolji od nashih ali i dalje ne toliko dobri. Ovde se strogo kazhnjava i prelazhenje na crveno. Te navike ne mogu da se otarasim pa sam pre par dana krenula da prelazim, videla pandure i lagano se vratila nazad da chekam zeleno. Samo mi fali da me oni deru po novchaniku.

Pored pandura u ovoj zemlji postoje josh dva neka "organa vlasti" koji haraju ulicama. Neka "mesna strazha" i "brzoreagujuca jedinica". Ovi prvi uglavnom patroliraju ulicama. Njih zovu mali Shtrmfovi. Oni imaju ogranichena ovlashcenja i u principu ne mogu mnogo. Oni su tu da proveravaju da li sve teche u najboljem redu, pa ako neshto nije ok da prijave pandurima, eventualno ako bash moraju, odreaguju i sami. Ovi drugi su neshto kao specijalci. Njih kad pozovu oni samo dodju i izmlate sve u krugu od 1km i ne pitaju ko je kriv. Otprilike kao interventna ili tako neshto.

Zhao mi je shto nisam mogla da zovem neke od pomenutih chuvara reda i mira kad su moj red i mir bili ometani od strane nekih idiota na autobuskoj stanici pre neki dan. Kad smo se vracale iz shoppinga, Alis, Marta, Aneta i ja smo morale da trpimo gomilu celavih, pijanih Poljaka. Prvo su blebetali na Poljskom ali su im se jeziki toliko zapertlavali u chvor da ni sami sebe nisu razumeli, a onda posle nasheg "Ne razumem Poljski" su pocheli da bacaju sve engleske fraze kojih su se mogli setiti u tom trenutku. S obzirom na tematiku istih, mislim da vecina potichu iz nekih shvedskih akcionih. Jedan je chak pokushao da zgrabi Alis, ali ona se na vreme otrgla pa je gospodin krenuo ka meni i pokushao istu stvar, sreca pa je bio dovoljno pijan pa je jedno odguravanje sasvim lepo uplailo. Uspele smo da uletimo u tramvaj koji se pojavio niodkuda i ostavimo Poljske manijake daleko iza nas.

Na ulicama ima dosta pijanaca, beskucnika. Medjutim oni su totalno bezopasni. Pridju da trazhe neki dinar, ili cigaru ili neshto da pojedu. Neki od lokalnih nam se chak i jave na putu za Tesco. Vecina njih ima po jedna Tesco kolica koja cu capili ispred radnje i tu im stoji sva imovina. Vrlo chesto samo nedju neki hlad i tu spavaju preko dana jer je isuvishe toplo za funkcionisanje. Kad vidim da se tako onesveste na travi svaki put pridjem da proverim da li dishu. Ljudi ni ne obracaju pazhnju na njih. Meni je jako strashno to kako neko mozhe samo da prodje i okrene glavu a da ne zna ni da li je osoba pored koje je upravo proshao ili proshla zhiva ili ne. Jer oni jesu osobe. Mozda nechiji roditelji, sigurno nechija deca.

Uvek sam se pitala kako dodjesh do tog stadijuma. Da ljudi prolaze pored tebe i ne primecuju te, i ne zanima ih da li dishesh ili ne. I gledaju te s prezirom. I ko su ti ljudi koji tako zavrshe. Uvek zhelim da ih pitam. Da li imaju porodicu. Da li iko na svetu mozda brine o tome gde su i kako su. Kako su zavrshili na ulici, zashto. Da li je u pitanju ogroman splet okolnosti, da li samo alkoholizam koji ih je odveo u besmisao... da mogu da me razumeju pitala bi nekoga od lokalaca. Pitam se da li su i oni nekad kao ja sad gledali neke ljude na ulici i mislili kako se njima to nikada ne mozhe dogoditi.

Hm, vedrije teme. Umiranje. Dejvid je izjavio kako zheli da umre tako shto ce se ugushiti nechijim brishalterom, po mogustvu u toku nekih zanimljivih deshavanja. On kazhe da kad vec treba da umiresh da bi bilo kul da umresh shto zanimljivijom smrcu. To uglavnom znachi i shto bolnijom no on kazhe da ga boli uvo, jer ce svakako biti mrtav. To donekle ima smisla. Mislim chemu toliki strah od bolne smrti kad je smrt na kraju samo smrt? Mislim bude ti loshe neko vreme ali onda te nema pa je potpuno svejedno. Alis kazhe da bi volela da baci kashiku u snu. Ja bi volela da se ugushim jeduci chokoladu u snu. Ne znam kako izvesti tu kombinaciju. Moram pocheti da vezhbam jedenje u snu ili tako neshto. Dejvid je onda dodao kako bi voleo da brushalter na koji ce se ugushiti bude ipak od chokolade.

Sad mi se jako jede chokolada. Bez umiranja i brushaltera dodushe.

Kobasica se danas opet nije pojavio. Mogla sam ici da ispratim Dejvida na bus. Iako ne volim rastanke jer ne znam kako da se ponasham... i uvek lupetam neke gluposti jer je tishina chudna, a ne znam shta bi rekla... a da ne zvuchim kao manijak. Pricham s Dejvidom preko fejsa i on kazhe da ce mi sigurno nedostajati gospodin Kobasica kad odem kuci i da cu biti poznata kao lujka koja stoji pred mesarom lizhe izlog i pricha neshto o smrti chokoladnim brusevima. Ne znam za nastavak ali vrlo je moguce da cu biti neka lujka. Poshto je biti astrofizichar u Srbiji jedna tako perspektivna stvar.

Taj fejsbuk je jedna chudna stvar. Uglavnom mislim da je losh. Po ljude, posebno po ljude koji su u vezi a imaju tendenciju da budu stalkeri ili ljubomorni. Dodali smo se svi medjusobno koji smo ovde na praksi. Gomila ljudi ima status da su u vezi, a pre nego shto sam to videla bila bi spremna da stavim ruku u vatru da su single, sudeci po njihovom ponashanju u diskoteci. Koliko sam shvatila pravilo otprilike glasi da ako tip ima devojku kuci, a devojka koju muva dechka kuci, to se nekako ponishtava?! I onda se ponashaju kao da su single. Jedno od osnovnih pravila ovih letnjih praksi je ono "Shta se desi ovde, ostaje ovde". Toga se ljudi vrlo dobro pridrzhavaju.

To donekle ima veze s onim "pushteni s lanca". Puno ljudi tako dozivljava leto i putovanja. Kao mesta na kojima mozes da radish shta hocesh i koliko hocesh i da budesh skroz neka druga osoba od one kakva si kod kuce. To uopshte ne razumem. Krajnje mi je nabulozno i nekako bi se osecala kao najgori prevarant ako bi glumila neko ludilo. Jedini osecaj koji se meni razvije kad sam daleko od kuce je onaj o tome kako vreme leti a kako mi je isto u ovoj nekoj drugoj zemlji ogranicheno, te se tako trudim da ga shto bolje iskoristim i batalim spavanje i druge neke manje bitne stvari.

Postajem bash gladna, profe josh uvek nema a mene cheka kineska od juche. U velikom sam iskushenju da samo shmugnem kuci. No imam osecaj da cu ga sresti u hodniku onoga trenutka kad zaista odluchim da pobegnem s posla.

Vreme je danas opet savrsheno. Hladnjikavo i lepo. Mislim da cu da se naklopam posle posla i zapalim do Jasne na kafu, ona ima domace "turske" kafe. I choko smokija. Ne volim choko smoki neshto posebno ali eto simbolichno kao. Daleko smo od kuce a imamo kafu i choko smoki. Josh samo da provalim chemu ovaj osecaj u stomaku koji nikako da popusti. Hm, bice zanimljiv dan, ako nishta drugo.